Објава прекида ватре са Ираном омогућила је америчком председнику Доналду Трампу да поновно привремено отварање Ормуског мореуза представи као победу, али је Иран тај који у мировне преговоре улази са јачом позицијом, оцењује се у анализи "Гардијана".
Техерански режим одлази на преговоре планиране за петак у Пакистану рањен, али очуван. И даље поседује залихе високо обогаћеног уранијума – првобитне сржи сукоба са САД, Израелом и савезницима – и сада полаже право на барем делимичну контролу над мореузом, након што је демонстрирао своју моћ да затвори уски пловни пут и држи свет као таоца.
Трамп је добио тренутно задовољство. Остао је централни играч у драми, пошто је уплашио свет својом претњом да ће "читава цивилизација нестати"" да би само неколико сати касније тврдио да је драматично променио курс и да је "далеко одмакао" на путу ка трајном миру на Блиском истоку.
Са Трамповим речима цена нафте је пала, а глобалне акције су показале знаке раста, демонстрирајући да и даље има моћ да барем покрене краткорочна тржишта.
Међутим, стварни услови прекида ватре остају нејасни, са различитим тумачењима у оптицају. Пакистански премијер, Шехбаз Шариф, рекао је да прекид ватре обухвата "свуда, укључујући Либан", али његов израелски колега, Бенјамин Нетанјаху, брзо му је противречио, обећавајући да ће се израелска кампања преко његове северне границе наставити.
Трамп је рекао да је прекид ватре условљен "потпуним, тренутним и безбедним отварањем Ормуског мореуза". Техеран се сложио да ће се саобраћај сада одвијати кроз пловни пут, али уз упозорење да ће пролаз бити под контролом иранских оружаних снага.
Извештаји из региона сугеришу да Техеран планира да спроведе свој ранији предлог да подели контролу над мореузом са Оманом и подели приход од путарина, утврђених на два милиона долара по броду. То би представљало значајно одступање од предратног статуса кво, у којем је мореуз био слободан пловни пут, учвршћујући улогу Техерана као чувара пролаза и пружајући му потпуно нови извор прихода.
Неизвесност око будућности мореуза сугерише да ће стотине бродова заробљених у Заливу због сукоба покушати да изађу, али ће много мање њих ући кроз Ормуз с обзиром на ниво неизвесности из страха да не буду заробљени.
Трамп је износио претње током пет недеља рата, што је кулминирало његовим упозорењем да ће довести до краја иранске цивилизације, у јасној нади да ће натерати Техеран на уступке у последњем тренутку.
Изгледа да то није успело. Када је дошло до одлучујућег тренутkа, Трамп се позвао на ирански план од 10 тачака, а не на свој план од 15 тачака, када је у уторак увече поздравио прекид ватре, називајући га "одрживом основом за преговоре".
Када се пробудио рано у среду ујутру, председник је изгледа био свестан да иранских 10 тачака укључује укидање свих санкција, плаћање ратне одштете и прихватање права Ирана да обогаћује уранијум – све услове који су до сада били изван црвених линија Вашингтона.
У преговорима САД и Ирана у Женеви, које је прекинуо напад на Иран 28. фебруара, Иран је чак био спреман да се одрекне "арсенала" обогаћеног уранијума, оцењује "Гардијан". То је само један од примера како су САД изашле из рата са Ираном са слабијом позицијом него што су је имале пре 28. фебруара.