Када држава почне да мери веру аршином "дозвољеног говора", онда је и Свето писмо сумњиво. Канада је управо направила корак у том правцу.
Закон C-9, који је већ прошао Доњи дом парламента и сада иде у Сенат, укида једну од кључних правних заштита која је деценијама штитила вернике од кривичног гоњења због изражавања верских ставова. Наиме, канадски Кривични законик до сада је јасно предвиђао да говор мржње не може бити ако неко износи став заснован на верском тексту или уверењу – под условом да је изражен у доброј намери. Управо та одредба сада се брише.
Званично објашњење је познато: борба против мржње. Министар правде Шон Фрејзер тврди да ће Канађани и даље моћи да "моле, проповедају и тумаче Свето писмо без страха од санкција". Али, проблем је управо у томе ко ће одлучивати шта је "добра намера".
Либерални посланик Марк Милер већ је отворио врата тумачењу по којем чак и директно цитирање Библије може бити спорно. Он је током саслушања у парламенту довео у питање могућност да се позивање на поједине одломке сматра "добронамерним", наводећи да у тим текстовима постоје ставови који се могу тумачити као мржња.
Другим речима, питање више није шта пише у светим књигама, већ да ли је дозвољено да се то јавно изговори.
Критике долазе са више страна. Конзервативни посланик Ендру Лотон упозорава да закон олакшава кривично гоњење људи због ставова који некога могу увредити, док Канадска конференција католичких бискупа подсећа да је досадашња заштита била кључна брана против злоупотребе закона.
Сличан став изнели су и представници муслиманске заједнице, који упозоравају да закон неће погодити само једну религију, већ све верске заједнице – од хришћана до Јевреја и сика.
С друге стране, присталице закона позивају се на раст злочина из мржње и тврде да је реч о неопходном инструменту за борбу против екстремизма. Али чак и са тим аргументом остаје кључна празнина: где се повлачи граница између борбе против нацизма и криминализације верског учења?
У пракси, та граница ће зависити од тумачења, а тумачење од – политике.