Свет
Пад Црног јастреба, други део: Прогласи победу, спакуј се и бежи
Можда Трамп заиста тражи само привремени предах. Али, уколико настави са војним операцијама против Ирана – то ће имати за последицу исте, или још горе последице
Гледање холивудског филма "Пад црног јастреба", о догађајима у Сомалији из 1993. године, данас може бити изванредно поучно. Била је то још једна војна операција коју су извели амерички маринци на основу лоших обавештајних података и без јасног плана.
Два америчка хеликоптера у акцији су оборена, а потом је уследио прави покољ маринаца. Тело једног од њих је вучено улицама Могадиша. Ова слика леша, окаченог конопцем за возило, изашла је на насловној страни магазина "Њузвик". Један пилот хеликоптера "црни јастреб" узет је за таоца.
Била је то операција у којој је планирана отмица генерала Аидида. Операцију, која се завршила тоталним фијаском, одобрио је тадашњи председник САД Бил Клинтон. Шест месеци касније, све америчке трупе су повучене из Сомалије.
"Змији треба одсећи главу"
Клинтон је у Сомалији починио све оне грешке које је направио Трамп када се упустио у рат са Ираном, примећује славни британски новинар Мартин Џеј на сајту "Фондација стратешке културе". Ниво незнања америчких генерала, који су радили са веома сумњивим обавештајним извештајима, био је запањујући.
Читава операција заснивала се на (погрешној) процени да је за америчке неуспехе да преузму Могадиш одговоран само један човек – генерал Аидид.
Логика операције била је веома проста: "змији је само требало одсећи главу", додаје Џеј, који је тада био дописник из сомалијске престонице. Пре акције, неко је предложио "глупу идеју" да се за информације где се налази генерал понуди "бедна награда" од 25.000 америчких долара. Овој суми су се богати Сомалијци смејали, јер су за отприлике исти износ изнајмљивали виле у Могадишу.
Заправо, каже Џеј, идеја је била "сензационално глупа", али је свима показала показала колико су амерички стратези били удаљени од стварности и колико су ренџери били лоше припремљени, упркос свој њиховој обуци и опреми.
Сомалија је постала образац катастрофе, која ће се касније само понављати. Рецимо, у Ираку 2003, где је Американцима пошло за руком да спроведу "промену режима", али, ништа више од тога. Све је то, тврди британски новинар, директан резултат лошег планирања администрације Џорџа В. Буша, чије су трупе у Ираку за мање од 12 месеци прошле пут од "спасилаца" до омражених окупатора.
Нешто слично се поновило и у Авганистану. Лоше војно планирање и трећеразредни обавештајни подаци довели су до окупације дуге 20 година како да би САД талибане замениле талибанима.
Подсећа ли вас то на нешто, рецимо на агресију САД на Иран? Изгледа да Вашингтон није у стању да научи чак ни елементарне историјске лекције, тврди Џеј. Такође, то је последица управо фантастичне, беспримерне ароганције.
Штавише, данас генерали из Пентагона немају никакав утицај на америчког председника, закључује овај новинар, кога Израел уцењује и приморава да настави са непромишљеним војним акцијама.
Трамп је збуњен...
Како је новинарима недавно испричао је његов специјални изасланик Стив Виктоф, након што се армада америчких ратних бродова скупљена око иранских обала, председник САД Трамп се пожалио Стиву Виткофу да је "збуњен и затечен", зато што Иранци нису капитулирали чим што су угледали "најсјајнију и највећу армаду на свету".
Трамп је био збуњен јер се први пут суочио са противником кога никад раније није срео. То нису били магнати за некретнине са Менхетна или мафијаши из Атлантик Ситија, примећује бивши британски дипломата Алистер Крук, то су Персијанци, припадници древне културе, старе више од 3.000 година, који имају сасвим другачије концепте времена и победе.
Наш избор
Трамп је и сада збуњен, јер не зна како да се извуче из ове ситуације, додаје бивши британски обавештајац. Најпре је претио Ирану, али они су одбили да се предају. Захтевао је да "луда копилад" отворе Ормуз, и то сместа. Они су му одговорили да су изгубили кључеве...
Његове изјаве о војном заузимању Ормуског мореуза треба посматрати као борбене покличе и пуке фантазије, које откривају много дубљи проблем – проблем стратешке празнине, каже бивши Крук.
Последња и највероватнија опција би могла да буде да Трамп једноставно прогласи победу и побегне, додаје британски обавештајац. Прогласити победу? Истина је у Трамповој глави оно што желимо да буде истина. У преводу: више волимо живот у лажима него да се суочимо са тврдоглавом, жилавом стварношћу.
Нови ирански лидери? Никад чуо
Коначно, Трамп је изјавио да се "промена режима" већ догодила, јер за имена нових иранских лидера никад раније није чуо. Цитирајмо његове речи: "Ово су сасвим другачији људи него раније и, искрено, много су разумнији."
Трамп чак и не зна ко заиста чини "нови" слој иранског руководства, али ипак је претпоставио да ће бити "флексибилнији". Шта је основа за ову изјаву, пита се Крук. За еру нису потребне чињенице; верујем, јер тако хоћу...
Према "Вашингтон посту", када је Трамп затражио план Пентагона за отимање обогаћеног уранијума од Ирана, америчка војска га је обавестила да је реч о веома сложеној операцији, која захтева ваздушни транспорт опреме, изградњу писте унутар Ирана за теретне авионе, уз распоређивање стотина војника. Трамп је био изненађен.
Вашингтон, изгледа, није у стању да схвати да Иран има стратегију, са дугорочним економским, војним и политичким компонентама, и да је успешно и доследно спроводи, каже Крук.
Ударање главом о увек исти зид
Ирански безбедносни концепт планиран је дуже од 20 година. Окидач за прелазак на асиметричну парадигму било је потпуно уништење ирачке централизоване војне команде од стране САД у Ираку 2003. године.
Наш избор
Иранска војна инфраструктура је подељена на аутономне покрајинске команде, при чему свака има одвојене залихе муниције, одвојене силосе за ракете и, где је то могуће, сопствене поморске снаге и милиције. И све је то скривено дубоко под земљом.
Када је реч о уништавању иранских ракетних капацитета, једноставно нема начина да се то постигне. Иранска складишта и производни погони су расути по читавом Ирану.
Иран је покренуо опсежну машинерију свог мозаичног система дугорочних, унапред планираних војних акција. Управо у томе је поента, пише бивши британски обавештајац: ирански стратешки контранапад није замишљен да доведе до било каквог преговарачког компромиса, већ да створи околности у којима може да "побегне из кавеза бескрајних санкција, блокада, изолације и опсаде који му је наметнуо Запад".
Можда Трамп заиста тражи само привремени предах. Али, уколико настави са војним операцијама против Ирана, то ће имати за последицу исте, или још горе последице. Ударање главом о увек исти зид није знак памети. Напротив.
Ударањем главом нећете разбити зид већ сопствену главу.
Live
