
У "Јутру на РТ" о борби за коридоре на Блиском истоку: Да ли Трамп нападом на Иран нишани Кину
Амерички председник Доналд Трамп накратко је прекинуо своју војну авантуру у Ирану да би успео да, колико-толико, ублажи своју ратну епизоду које ће му, уместо славе и победе на изборима за Сенат и Конгрес можда донети пораз. Тензије су и даље присутне, и сви чекају сусрет у Исламабаду, престоници Пакистана.
Да ли ће Трампови емисари прихватити 10 тачака Техерана, или ће Иран прихватити 15 тачака Вашингтона тек ће се видети. Иран је свакако остварио стратешку предност, а испливало је и да прича око Ирана заправо има најмање везе са нуклеарном бомбом, а много више са уништавањем коридора "Појас и пут" који води преко Ирана. Испоставило се да је бомбардовање Ирана изгледа имало више везе са обуздавањем Кине, него са атомском бомбом.

Напади су у среду били усмерени на железничку инфраструктуру и на пругу Кина-Иран, што је директан напад на кључне интересе, на кинеску иницијативу "Појас и пут". Ова железничка пруга је иначе отворена у јуну 2025. године и требало је да повеже Кину са Европом, преко Ирана.
Уредник РТ Балкан Андреј Млакар је у "Јутру на РТ" је изјавио да Трамп нападом на Иран заправо нишани Кину.
"Напад на Иран јесте у суштини био доказ да је заправо мета била Кина и да преко Ирана САД покушавају да изолују Кину. Кина је највећи увозник иранске нафте и гаса. Процењује се да је Кина у овај пројекат уложила око 16 милијарди долара, да би се повезала са Европом", рекао је Млакар.
Он је указао да суштина рата није уранијум и атомска бомба Ирана, већ напад на кинеску инфраструктуру, односно изолација Кине по сваку цену. Млакар је истакао да Израел од јутрос, упркос примирју, наставља са нападима и да САД допремају нове снаге, тако да је ово заправо борба за коридоре, а не за нуклеарно наоружање.
Он је рекао да је Доналд Трамп по сваку цену настојао да оде у Пекинг и подсетио да је била најављена његова посета у периоду од 1. марта до 2. априла, али да је она одложена, јер се ситуација са Ираном не одвија онако како је амерички председник замислио.
"Трамп је очекивао један краткотрајан, ефикасан и тријумфалан рат у коме би он изложио своју моћ и силу пред Си Ђинпинга, како је он способан да сруши Иран, као што је то урадио са Венецуелом. Међутим, посета је одлагана, и онда је 28. на 29. фактички, када се схватило да прича са Ираном неће ићи у оном смеру у коме се мислило да ће се ићи, да ће Иран тек тако поклекнути и да ће пасти иранска власт и бити смењена по узору на Венецуелу. Већ сутрадан је Трамп одлучио да се та мисија, односно посета Кини одложи", казао је Млакар.
Трам и Си Ђинпинг је требало да разговарају о продужењу трговинског примирја, тарифама за извоз соје, ретких минерала, а онда у јеку бомбардовања, све одложено.
Млакар је указао да је напад на Иран заправо био притисак на Кину. Од тријумфа моћи, догодио се тријумф катастрофе у којем је Доналд Трамп показао да САД нису успеле да чак ни после више од месец дана, интензивних борбених дејстава да униште Иран.
Он је истакао да је напад требало да демонстрира су САД способне да покоре било коју земљу на свету,али да циљ није постигнут.
"Покорити два најљућа ривала свих досадашњих америчких администрација би би велики успех. То није успео Барак Обама у два мандата, ни Доналд Трамп у првом мандату, ни Џозеф Бајден, па је ето Трамп добио 'свету мисију' да то реши у другом мандату и да тиме покаже кинеском председнику ко је 'главни газда' и ко има главну моћ на територији читавог света. Наравно, то се није десило. Иран је потцењен. Техеран је показао велику моћ, успео је да елиминише америчке базе у региону, нанесе велике губитке Американцима, који се сада мере милијардама долара, а ефекти су скоро никакви", рекао је Млакар.
Он је напоменуо да је Трампу преостало једино да уништи инфраструктуру, а да са таквим резултатом није могао отићи пред кинеског председника, сести са њим за сто и рећи: "Ја сам веома моћан и сада ћеш мене слушати". Указао је да је Кина то јако добро знала и да је, с једне стране, тајном дипломатијом, посредовала у преговорима, заједно са Пакистаном.
"Кина и Пакистан су иначе блиски савезници, како на војном, тако и на свим другим плановима. Кина је посредовала у целој овој причи, тајном дипломатијом, да дође до разговора, како би се смањио притисак на економију света. Иако кинески бродови могу несметано да плове кроз Ормуски мореуз, Кини не одговара криза с обзиром на амбиције Си Ђинпинга и планове да се кинеско тржиште и даље шири, развија и тргује са Европом", рекао је Млакар.
На питање да ли би, да је Трамп успео да порази Иран, дошло до колапса пројекта "Појас и пут", он је рекао да не би одмах дошло до прекида тог пројекта, али да би на извесан начин Трамп утицао на нови режим који би инсталирао у Техерану, да укине "Појас и пут". Додао је да је Кина показала да неће тако лако одустати, јер је ова рута изузетно важна за њен економски и геополитички значај на читав регион.
Трампу, каже, то наравно не одговара и да ће по сваку цену тежити да избаци Кину из Централне Азије и Евроазијског Балкана, како се геополитички тај простор зове, како би Американци могли заузети тај простор и контролисати га у целости.
Андреј Млакар је напоменуо и да је Трамп, нападом на Иран, угрозио још један железнички коридор, Реџепа Тајипа Ердогана и да је због тога турски председник "суздржан и потпуно дистанциран од ове приче иако је помно прати".
"То је поновна успостава Багдадске железнице, односно железничке линије од Истанбула, преко Анкаре, Ербила, Багдада до самог Кувајта и делте Шат Ал Араба и саме границе са Ираном. То је исто једна железничка линија која је такође требала имати важну улогу у оквиру пројекта 'Појас и пут'. И он је стао управо због бомбардовања и, тако да је комплетни процес, пословни успех и оно што је требало Ердогану да донесе економску моћ, поред гаса на истоку Медитерана, сада заустављено", објаснио је Млакар.





