Док Доналд Трамп покушава да се представи као глобални миротворац, његов план за Газу већ се урушава - не због противљења на терену, већ због онога што је требало да буде најлакши део: новца.
Од обећаних 17 милијарди долара за обнову и управљање Газом, до сада је стигло мање од милијарду, а новац су уплатиле само три земље - Уједињени Арапски Емирати, Мароко и, наравно, Сједињене Америчке Државе, откривају извори Ројтерса.
Иако је Трамп у Вашингтону организовао конференцију на којој су богате арапске монархије обећале милијарде, у пракси се показало да политичка подршка не значи и финансијску спремност. Један од извора директно укључених у пројекат тврди да "тренутно нема доступног новца", што практично блокира читав план.
План који постоји само на папиру
Амерички пројекат предвиђао је да се након разоружања Хамаса и повлачења израелских трупа формира нова управа Газе - Национални комитет за администрацију Газе и да буде састављен од палестинских технократа под покровитељством САД.
Међутим, та структура ни данас није ушла у Газу. Не само због безбедносних услова, већ и због недостатка новца. Чланови комитета, њих петнаесторо, већ месецима су практично "заробљени" у хотелу у Каиру, под надзором америчких и египатских представника.
Истовремено, Хамас поручује да је спреман да преда власт, али само уз гаранције повлачења Израела - што је услов који Тел Авив одбацује.
Преговори о разоружању, које води управо Трампов "Одбор за мир", налазе се у потпуном застоју. Израел инсистира да Хамас прво положи оружје, а Хамас одговара да без повлачења израелских трупа нема разоружања. У међувремену, иако је формално на снази примирје, израелске снаге контролишу више од половине Газе, док је преостали уски појас и даље под управом Хамаса.
Дипломатски извори страхују да се ситуација користи као изговор за нову, свеобухватну офанзиву.
Рат са Ираном - изговор или стварни узрок
Извори наводе да је рат са Ираном додатно закомпликовао финансирање и политичку динамику.
"То је утицало на све", наводи један од саговорника Ројтерса.
Ипак, питање остаје да ли је новац изостао због рата или су донатори од почетка били резервисани према плану који подразумева дубоко америчко мешање у управљање Газом.
Обнова Газе процењује се на чак 70 милијарди долара, након што је у двогодишњем бомбардовању уништено око 80 одсто зграда. У том контексту, почетни мањак средстава делује као сигнал да међународна подршка није ни приближно онаква каквом је представљена.