Застој у преговорима ставља двонедељни прекид ватре договорен прошле недеље у неизвесност, са могућношћу обнављања и ескалације ратних сукоба.
Према извору упознатом са разговорима, нека од неслагања имала су везе са захтевом Ирана да контролише Ормуски мореуз и одбијањем да се одрекне својих залиха обогаћеног уранијума, преноси "Аксиос".
Потпредседник САД Џеј Ди Венс је рекао да су САД и Иран водили "суштинске разговоре" током 21 сата, али нису успели да премосте разлике.
Више иранских медија је након Венсове конференције за новинаре писало да су преговори пропали, јер америчка страна није била реалистична и имала је "прекомерне захтеве".
"Њујорк тајмс" преноси, позивајући се на иранске званичнике упознате са овим питањем, да постоје три тачке неслагања између две стране: поновно отварање Ормуског мореуза, судбина иранског обогаћеног уранијума и питање иранске замрзнуте имовине.
Тачке спорења
Сједињене Државе су захтевале да Иран одмах поново отвори мореуз, кроз који пролази око 20 одсто целокупне светске трговине нафтом и гасом, али је Техеран одбио да то учини и тврдио да ће то учинити тек након коначног мировног споразума, рекли су званичници упознати са ситуацијом.
Још једна спорна тачка био је захтев председника Доналда Трампа да Иран преда или прода целокупне своје залихе обогаћеног уранијума. Техеран је представио контрапонуду, јер је увек бранио своје право да развија мирнодопски нуклеарни програм, али, према истим изворима, стране нису успеле да постигну договор, преноси РТ на шпанском.
Трећа ствар је та да је Иран захтевао ослобађање око 27 милијарди долара замрзнутих прихода који се држе у иностранству.
Иран је такође захтевао надокнаду штете настале током шест недеља ваздушних напада и позвао на ослобађање својих прихода од нафте који се држе у Ираку, Луксембургу, Бахреину, Јапану, Катару, Турској и Немачкој ради реконструкције. Вашингтон је одбио оба захтева.
Како оцењује "Њујорк тајмс", иако су разговори завршени без договора, чињеница да су се уопште одржали знак је напретка.
Само шест недеља раније, Сједињене Државе и Израел су убили иранског врховног вођу ајатолаха Алија Хамнеија, у ваздушном нападу, а ирански званичници су се заклели да ће осветити његову смрт. Такође, убиство ајатолаха и високих иранских званичника догодило се усред преговора са САД о иранском нуклеарном програму.
У то време, изгледи за било какав састанак на високом нивоу између иранских и америчких званичника деловали су мало вероватни.
Састанак између Венса и Галибафа био је директан сусрет представника Ирана и Сједињених Држава на највишем нивоу од прекида дипломатских односа 1979. године након Иранске револуције.