Свет
Теорија лудака: Стратешка психоза у Вашингтону
Када извршно руководство суперсиле напусти језик дипломатије, зарад реторике потпуног уништења, свет мора да се запита да ли је ово "лудило" прорачуната стратегија или знак терминалног системског колапса
Американци су, од свог постанка, "изузетна нација": Блистави град на брду. То је основни постулат американизма, представљен, између осталог, кипом Богиње слободе, на ушћу реке Хадсон, на улазу у њујоршку луку.
У пракси, то значи да им је дозвољено напросто све. Остали народи су дужни да им се подређују, могу да буду окупирани, или чак истребљени, древне цивилизације могу да буду уништене за једну једину ноћ...
За Сједињене Америчке Државе не важи међународно право. То право је, наводно, нацији прогнаника из Европе дао сам старозаветни Јахве: бог немилосрдне освете, по узору на древни Израел.
Могуће је наћи низ потврда за ово схватање, још из митског доба оснивања, када су се реке изгнаника из британских затвора запућивале ка континенту на далеком западу. Стара Европа, поготово католичка, тада је проглашена за "царство Антихриста", којој је на челу стајао омражени папа. Ови прогнаници ће касније бити проглашени за ходочаснике, побожне "очеве осниваче".
Када лудак баци камен у бунар...
Историја војног интервенционизма САД је документована серија "изузетности" на рачун међународног права, примећује др Зеинаб Механа за сајт "Геополитика": "Од бомбардовања Токија и нуклеарног разарања Хирошиме и Нагасакија, до доктрине 'шока и страхопоштовања' 21. века, САД су редовно заобилазиле глобалне норме под изговором заштите сопствене безбедности".
Постоји стара левантска пословица, подсећа Механа: "Када лудак баци камен у бунар, стотину мудраца га не може извући."
Данас је бунар Блиски исток, а камен је експлицитна претња нуклеарним уништењем упућена једној од најстаријих цивилизација на свету. Када извршно руководство суперсиле напусти језик дипломатије, зарад реторике потпуног уништења, додаје он, свет мора да се запита да ли је ово "лудило" прорачуната стратегија или знак терминалног системског колапса.
Недавне изјаве представника извршне власти САД о уништењу Исламске Републике Иран показале су одступање од традиционалног стратешког одвраћања ка реторици егзистенцијалне претње. Експлицитним разматрањем уништења иранске цивилизације – уз изражавање "дистанцираног жаљења" због иранског народа – садашња администрација се позвала на до крајности радикализовану верзију "теорије лудака".
Претња циљањем цивилне и културне инфраструктуре није само реторички украс; она представља декларисану намеру да се прекрше фундаментална начела Женевских конвенција и Повеље УН. Уз то, ово се дешава у време док амерички војни апарат наставља да пружа логистичку и кинетичку основу за регионалне ескалације.
Ово означава прелазак од "управљања сукобима путем посредника" ка директном геноциду. Ето, то је пут који за неколико година прешла Америка.
Когнитивни и психолошки слом у Вашингтону
Тренутну ескалацију против Ирана треба посматрати кроз призму неуспешних политика "промене режима" и саучесништва у разарању Газе. Ово нису изоловани инциденти, тврди овај политиколог, већ део структурног тренда, где САД себе доживљавају као јединог арбитра цивилизацијског опстанка.
Историја нас учи да када САД не могу да остваре своје циљеве, суочене са снажним отпором, редовно прибегавају катастрофалном насиљу.
"Теорија лудака", настала у доба председника Никсона – почива на претпоставци да ће се противник повући уколико поверује да су САД довољно ирационалне да покрену глобалну апокалипсу. "Логика лудака" је следећа: ако ниси са нама, онда су против нас, а ако су против нас, нестаћеш. Можда и за "једну ноћ".
Реторика садашње администрације, коју карактерише "шизофренија десетог нивоа", тврди Механа, указује на прави когнитивни и институционални слом, а не на контролисану тактику. Немогућност да се Иран сломи конвенционалним санкцијама или путем регионалних посредника довела је до психолошког и менталног слома у Вашингтону.
Према међународном праву, подсећа Механа, издавање наредби да се почини ратни злочин, само по себи представља кршење закона. Амерички војни ланац командовања сада се суочава са правном и моралном кризом: слеђење наређења да се почини ратни злочин, подвргава поједине официре истим стандардима који су примењени током Нирнбершких суђења.
Трампов експеримент – реторика лудака
Оно што овај аутор назива "Трамповим експериментом", сада је достигло свој терминални праг, када безбедност глобалне популације зависи од хирова америчког лидера који одбија да прихвати стварност. Одбијање америчке политичке класе да се позове на импичмент или 25. амандман, чини целокупну државну структуру одговорном за ратне злочине.
Према Трамповој изјави, гађање иранске цивилне инфраструктуре није злочин јер су Иранци "животиње".
Међутим, примећује Механа, највећа стратешка грешка јесте претпоставка да ће се Осовина отпора предати пред овим, стварним или само претпостављеним, "лудилом".
На кратки рок, предвиђа овај политиколог, треба очекивати повећање нестабилности у Персијском заливу; ако се "реторика лудака" настави, Иран ће, по свој прилици, доћи до закључка да су дипломатски канали практично затворени, што ће довести до брзог напретка у његовим одбрамбеним способностима.
На нешто дужи рок, доћи ће до продубљивања кинеско-руско-иранске безбедносне архитектуре. Како САД губе свој "морални" и "рационални" углед, мултиполарни актери ће убрзати стварање финансијских и војних тампон зона, како би свет избегао америчку нестабилност.
Примарни ризик остаје "тактичко" лансирање нуклеарног оружја или удар на иранске енергетске коридоре, што би изазвало глобални економски колапс и директан сукоб са евроазијским силама.
САД су прешле из улоге "глобалног полицајца" у улогу "одметнутог актера". А када једна суперсила користи претњу да ће уништити једну цивилизацију, она више нема право да никог води.
Како закључује доктор Механа: међународна заједница и амерички војно-институционални комплекс морају да одлуче: да ли ће постати архитекте новог Нирнберга, или ће извући "камен лудака" из бунара, пре него што читав свет не повуку у понор.
Live
