УЖИВО Пакистан се нуди да буде домаћин преговора; Џеј Ди Венс: Лопта је у дворишту Ирана

Стејт департмент је потврдио да ће амерички државни секретар Марко Рубио учествовати на састанку између либанског и израелског амбасадора данас у Вашингтону.

Циљ разговора је окончање сукоба који је захватио јужни Либан, где Израел напада положаје Хезболаха, приморавајући стотине хиљада цивила да беже.

Претходно је генерални секретар либанске милитантне групе Хезболах Наим Касем изјавио да та група коју подржава Иран апсолутно одбацује мировне преговоре између Израела и Либана.

Након што су Сједињене Америчке Државе у Исламабаду затражиле обуставу обогаћивања уранијума на двадесет година Техеран је званично понудио рок од пет година преноси "Њујорк тајмс", позивајући се на два висока иранска званичника и једног америчког.

Лист наводи да је Доналд Трамп одбио предлог, додајући да Иран такође одбија америчке захтеве да уклони своје залихе високо обогаћеног уранијума.

Званичници, које је цитирао "Њујорк тајмс", такође кажу да се воде преговори о још једној рунди директних разговора две стране, али да нису направљени никакви конкретни планови.

Ирански министар спољних послова Абас Арагчи изјавио је током телефонског разговора са француским колегом Жан-Ноел Бароом, да је до неуспеха у постизању споразума у преговорима између Ирана и Сједињених Америчких Држава, у којима је посредовао Пакистан, дошло због претераних захтева и промене ставова Вашингтона.

"Исламска Република Иран, упркос апсолутном неповерењу према америчкој страни, ушла је у преговоре са одговорним приступом и добром вером. Иако је постигнут напредак у процесу преговора по многим питањима, прекомерни захтеви америчке стране и сталне промене у њиховим захтевима спречили су постизање споразума", рекао је Арагчи, преноси иранска агенција Тасним.

Амерички медији: Око чега се нису сложили Вашингтон и Техеран

Француски министар спољних послова је поновио став своје земље за подршку дипломатском приступу за окончање рата, и изразио је наду да ће наставак дијалога довести до коначног споразума.

У Исламабаду су 11. априла одржани преговори између делегације САД, коју је предводио амерички потпредседник Џеј Ди Ванс, и делегације Ирана, коју је предводио председник иранског парламента Мохамед Багер Калибаф, а на којима није постигнут споразум о трајном миру.

Извршни директор Међународне агенције за енергетику (ИЕА) Фатих Бирол изразио је наду да неће бити потребна још једна интервенција из нафтних резерви, али је поручио да је ИЕА "спремна да делује ако енергетски шок настао због рата у Ирану то буде захтевао".

У покушају да смири тензије на тржиштима нафте, Међународна агенција за енергију, која броји 32 чланице, прошлог месеца је пристала да интервенише са 400 милиона барела нафте из резерви, што је до сада највећа координисана интервенција ИЕА, пренео је Ројтерс.

САД, највећи светски произвођач нафте и гаса, пристале су да ослободе 172 милиона барела из својих стратешких резерви нафте, додаје Ројтерс.

"Надам се, топло се надам, да то нећемо морати да урадимо, али ако то буде потребно, спремни смо да делујемо", рекао је Бирол на састанку Атлантског савета и поновио да је рат резултирао најгорим глобалним поремећајем у енергетском снабдевању.

Он је истакао да је од почетка рата са Ираном оштећено више од 80 нафтних и гасних постројења, укључујући терминале и рафинерије широм Блиског истока, због чега су значајно порасле цене нафте и гаса.

Амбасадор Ирана у Уједињеним нацијама Амир Саид Иравани изјавио је да Техеран захтева ратну одштету од Бахреина, Саудијске Арабије, Катара, УАЕ и Јордана због учешћа у рату САД и Израела против Ирана.

"Ових пет земаља су својим незаконитим делима прекршиле своје обавезе према Исламској Републици Иран по међународном праву. Оне морају у потпуности надокнадити штету нанесену Исламској Републици Иран, укључујући исплату надокнаде за сву материјалну и моралну штету насталу услед њихових међународно незаконитих дела", рекао је Иравани, преноси данас Тасним.

Документ са овим захтевом је упућен генералном секретару Уједињених нација Антонију Гутерешу и председнику Савета безбедности УН, чију функцију Бахреин обавља овог месеца.

Иравани је навео да поменуте државе не само да су обезбедиле своју територију за агресију против Ирана, већ су у неким случајевима и директно учествовале у "илегалним оружаним нападима усмереним на цивилне мете" Исламске Републике Иран.

"Понашање ових држава које дозвољавају агресорима да користе своје територије против Исламске Републике Иран квалификује се као чин агресије", закључио је Иравани.

Он је, у писму Гутерешу, изјавио и да америчка блокада око иранских лука представља "тешко кршење" суверенитета те земље, усред крхког примирја, пренео је "Гардијан".

Генерални секретар либанске милитантне групе Хезболах Наим Касем изјавио је синоћ да та група коју подржава Иран апсолутно одбацује мировне преговоре између Израела и Либана који би требало да се одрже данас у Вашингтону.

Касем је затражио од либанског председника Жозефа Ауна и премијера Навафа Салама да одустану од преговора, у којима ће посредовати Сједињене Америчке Државе, тврдећи да су израелски напади на Либан настављени уз подршку САД, пренео је Скај њуз.

Такође је истакао да Хезболах верује да је прави циљ Израела да анектира Либан у оквиру пројекта "Велики Израел", политичке и верске идеологије према којој већина Блиског истока треба да буде део државе Израел.

У међувремену, још један високи званичник политичког савета Хезболаха, Вафик Сафа, рекао је да та група неће прихватити никакве споразуме који би могли да проистекну из директних преговора Либана и Израела у САД, којима се Хезболах снажно противи.

"Што се тиче исхода преговора између Либана и израелског непријатеља, ми нисмо заинтересовани за то нити нас се то уопште тиче", рекао је Сафа за АП.

Ово ће бити први пут после више деценија да се изасланици из Либана и Израела, који немају дипломатске односе, састају очи у очи ради директних преговора.

Кинески танкер Рич стари", који се налази под санкцијама Вашингтона прошао је кроз Ормуски мореуз упркос америчкој блокади.

Подаци показују да је танкер са кинеском посадом утоварио терет у својој последњој луци пристајања, Хамрији, у Уједињеним Арапским Емиратима.

"Рич Стари" је први танкер који је прошао кроз Ормуски мореуз и који је изашао из Персијског залива од јуче у 16.00 сати по средњоевропском времену, када је почела америчка блокада саобраћаја из иранских лука, преноси Ројтерс.

Танкер и његов власник, компанија "Шангај сјуанрун шипинг", под америчким су санкцијама због пословања са Ираном.

Око 90 људи приведено је на протесту против продаје оружја Израелу, који је одржан у Њујорку, на Менхетну, као подршка напорима независног сенатора из Вермонта Бернија Сандерса да заустави испоруку америчког оружја Израелу, саопштила је њујоршка полиција.

Међу приведенима је и бивша аналитичарка војне обавештајне службе Челси Менинг, која је открила поверљиве документе Викиликсу, преноси данас "Њујорк тајмс".

Око 200 учесника протеста покушало је да уђе у предворје небодера у којем се налазе канцеларије лидера демократске мањине у Сенату, Чака Шумера, и сенаторке Кирстен Гилибранд.

Када их је обезбеђење избацило, сели су испред улаза у зграду и скинули јакне показујући мајице са натписима

"Финансирајте људе, а не бомбе" и "Нема рата, нема ИЦЕ-а, слободна Палестина".

Демонстранти су, такође, захтевали крај америчко-израелског рата у Ирану.

Након што су учесници протеста почели да певају "Нека живи Газа, нека живи Иран, нека живи Либан", почела је да их хапси антитерористичка полицијска јединица.

Сандерс је пре почетка протеста на друштвеним мрежама написао да ће издејствовати "гласање о закону којим би се блокирала продаја бомби и булдожера израелској војсци у вредности од скоро пола милијарде долара".

Он је представио закон којим се блокира продаја Израелу бомби за 152 милиона долара, као и булдожера вредних 295 милиона долара.

Потпредседник САД Џеј Ди Венс поручио је да је, након америчких предлога изнетих током прве рунде преговора, "лопта сада у дворишту Ирана", нагласивши да је Вашингтон ставио много тога на преговарачки сто, преноси "Тајмс оф Израел".

Венс је у интервјуу за Фокс њуз навео да је напустио разговоре у Пакистану прошлог викенда јер "ирански тим који је био тамо није био овлашћен да склопи споразум, већ су морали да се врате у Техеран како би добили одобрење за услове које је поставила Америка". Он је истакао да је кључно питање да ли ће Техеран имати довољно флексибилности да прихвати захтеве Вашингтона, који укључују изношење обогаћеног уранијума из земље и трајно одустајање од нуклеарног наоружања.

"Заиста мислим да се може постићи велики договор, али сматрам да је на Иранцима да предузму следећи корак", истакао је Венс.

Према његовим речима, договор може бити изврстан за обе земље и омогућити Ирану економски просперитет, али само ако се иранско руководство одлучи на корак ка статусу "нормалне државе". Венс је додао да САД очекују да ће Иран постићи напредак у отварању Ормуског мореуза, упозоривши да би се природа преговора променила ако Техеран то не учини.

"Ми имамо карте у рукама, имамо војну предност, а сада имамо и додатни економски притисак који примењујемо кроз блокаду коју смо увели на њихову нафту која излази из Ормуског мореуза", рекао је Венс.

С друге стране, он је иранско затварање мореуза назвао "економским тероризмом".

"Затварање мореуза од стране Ирана представља економски тероризам против целог света. Они су, у основи, претили сваком броду који се креће кроз Ормуски мореуз. Али, двоје могу да играју ту игру – ако Иранци покушају да се баве економским тероризмом, ми ћемо се придржавати једноставног принципа: ниједан ирански брод неће изаћи напоље", закључио је он.

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кала Калас осудила је синоћ на седници Савета безбедности Уједињених нација слом међународног права на Блиском истоку и у Украјини.

Она је упозорила да се свет тренутно налази у најтежој ситуацији од Другог светског рата. Калас је упозорила да ескалација кризе на Блиском истоку гура глобални поредак и енергетска тржишта на ивицу пропасти, пренео је "Политико".

"Заједно, кризе у Европи и на Блиском истоку представљају најјаснији знак напуштања старих правила, укључујући и Повељу УН", упозорила је Калас.

Она је рекла да је крхко примирје на Блиском истоку неизвесно, али да омогућава преко потребну прилику за преговоре.