Свет
Геополитика Ормуског мореуза: Америчка Суецка криза
Да ли неко заиста верује да ће после овог "прекида ватре" уследити трајни мир? То пре мирише на повлачење и прегруписање, тврди италијански публициста и геополитичар Костантино Кеолдо. Али, користи обема странама, а не само једној
Све се на преговорима у Исламабаду између САД и Ирана вртело око Ормуза. И све се завршило за мање од једног дана.
Значајно је да је америчку страну предводио потпредседник Џеј Ди Венс, који, изгледа, није желео овај рат. Венс је, према неки извештаји, разговарао пола сата насамо са шефом иранске делегације.
Иранска делегација је одбила све америчке предлоге. Представници САД су позвали Иран да поново отвори Ормуза: Американци траже поновно отварање, након иранског затварања, које се догодило након америчког и израелског војног напада. Вреди подсетити да је Ормуз раније био слободан за транзит, без икаквих путарина.
Потом је уследила нова Трампова, прилично бесмислена одлука: САД су започеле са сопственом блокадом Ормуза. Блокадом на блокаду. Снаге Централне команде САД (ЦЕНТКОМ) започеле су да спроводе блокаду целокупног поморског саобраћаја, који улази или излази из иранских лука.
Америчка идеја је прилично једноставна: треба приморати главне иранске савезнике, Русију и Кину, па и Индију, да наговоре Иран на деблокира мореуз. То је нека врста политичке уцене: ако је Ормуз затворен за "западне савезнике", биће затворен за читав свет. Ствари се компликују.
Британија и Француска су одбиле да суделују у блокади. Трампа је критиковао и папе Лав Четрнаести, на шта му је Трамп упутио прилично неучтив и нимало дипломатски одговор.
Зна ли Трамп шта ради? Тешко. Постоји стара левантска пословица: "Када лудак баци камен у бунар, стотину мудраца га не може извадити."
Преговори у Исламабаду ће се, како изгледа, наставити у четвртак...
Арсенал јефтиних дипломатских трикова
Контрола мореуза, како примећује италијански писац Андреа Марћиљано на сајту "Електомагацине", постала је главно оружје Техерана, којег се Иран нипошто неће одрећи.
Техеран је успоставио посебан режим за Ормуз. И то ради са посебном политичком пажњом: Техеран дозвољава транзит бродова, потпуно бесплатно, за све земље које се нису сврстале уз Вашингтон, попут Шпаније. Остали ће морати да плате таксу, као, рецимо, Јапан.
У томе, Иран може рачунати и на подршку Омана. Оман, у сукобу са другим земљама на Арабијском полуострву, одржава добре односе са Техераном.
Делегација САД је, уместо тога, предложила заједничко управљање транзитом између Вашингтона и Техерана. Како каже Марћиљано: "Имајте на уму, то не значи повратак на предратну ситуацију слободног транзита."
То значи да би САД оствариле војно присуство у мореузу. Иран је то, наравно, одбио, као прилично јефтин и провидан дипломатски трик Вашингтона.
Ставови САД су дубоко иритирали Пекинг, који представља важног посредника иза кулиса ових разговора. Тон Си Ђинпинга је, што не треба да изненади, постао много више оштрији и претећи...
Одлучујућа прекретница у рату против Ирана
Сада би свима требало да буде јасно да се коцкање на које се Трамп одважио против Ирана показује као тежак пораз за САД и Израел, пише италијански публициста и геополитичар Костантино Кеолдо за сајт "Геополитика". Свима, изгледа, осим самом Трампу, који и даље говори о "великом тријумфу САД".
Исламска Република се није урушила након почетних напада Епстинове коалиције – како коалицију САД и Израела називају у Ирану – већ је узвратила разорним ударцима, наносећи велику штету Израелу и америчким базама у региону.
Сви напади Епстинове коалиције на Иран били су екстремно дрски, безобзирни, управо варварски. Као у вестернима, одметник улази у салун, вади свој колт и почиње насумце да пуца.
Било је 180 жртава, већином девојчица, немилосрдно убијених у име слепе и нељудске мржње, додаје Кеолдо. Убијен је, већ у првим сатима рата, врховни верски вођа Ирана, ајатолах Хамнеи, заједно са својом породицом, као и низ других истакнутих личности у иранској хијерархији.
Трамп се, међутим, осмехује и дува у цев колта која се још пуши. Остатак света, који је, заправо, његова претежна већина, гледао је у ово са дубоком одвратношћу и апсолутним моралним згражањем.
Међутим, то је класични пример америчке доктрине "шока и страхопоштовања", наставља италијански геополитичар, која ипак није довела до жељеног исхода: до предаје Техерана, до антирежимских уличних протеста, или издаје унутар оружаних снага.
Потпуно затварање Ормуског мореуза од стране Иранаца, каже овај аутор, означило је одлучујућу прекретницу у овом рату.
Бекство са вашингтонског брода лудака
Имам Хамнеи и остали убијени постали су бесмртни мученици. Нека врста иранског Пантеона, жртава на олтару домовине.
За то време, док се ирански одговор интензивирао, укључујући и уништавање најсавременијих америчких радара дугог домета, Трампова ароганција досегла је помпезни ниво.
Његова сада већ чувена објава о потпуном уништењу иранске цивилизације уследила је убрзо након смењивања неколико генерала на кључним позицијама у Пентагону и смене државне тужитељке Памеле Бонди. Шеф Националног центра за борбу против тероризма САД Џо Кент је претходно сам поднео оставку и тако, примећује италијански публициста, напустио оно што му је морало изгледати као брод којим управља лудак.
Тешко је поверовати, наставља Кеолдо, да сам Трамп пише постове које објављује на платформама друштвених медија, али нешто је морало поћи по злу у медијској комуникацији ако је тако екстреман пост завршио у јавности.
Шта се заиста догодило? Можда је у питању халуцинација вештачке интелигенције? Али, вештачка интелигенција се храни подацима прикупљеним са интернета и обрађује их помоћу алгоритама, примећује Кеолдо: софтвер је морао да "мисли" да су те идиотске речи у складу са стварним стањем ума аутора.
Последњи ексер у Трамповом ковчегу
Последњи ексер у ковчегу био је неуспех операције заплене иранског обогаћеног уранијума. Покушај заплене више од пола тоне обогаћеног уранијума, усред рата великих размера и близу циљева које, очигледно, чувају добро наоружане и обучене снаге, морао је деловати невероватно апсурдно сваком ко зна да су два и два четири.
Америчка војска је ипак одлучила да спроведе овај план, који је, што је било крајње предвидљиво, неславно пропао.
Трамп је одмах потом предложио двонедељни прекид ватре. Он је, очигледно, морао да прихвати ирански план од 10 тачака, који представља безусловну америчку предају и ставља Ормуски мореуз под иранску војну и фискалну контролу.
Да ли неко заиста верује да ће после овог "прекида ватре" уследити трајни мир? То пре мирише на повлачење и прегруписање, тврди овај аутор. Али, користи обема странама, а не само једној.
Рат ће се, вероватно, наставити, али са сада већ предвидљивим исходом.
Нова Суецка криза
Постоје, уосталом, упадљиве историјске паралеле са Суецком кризом из 1956. године, када је египатски председник Гамал Абдел Насер национализовао Суецки канал, кључну артерију светске трговине нафтом, коју су деценијама контролисале британске и француске компаније.
Британија и Француска су то доживеле као директан напад на сопствени престиж и статус великих сила. Из англо-француско-израелске агресије против Египта, два некада најмоћнија царства света, Британија и Француска, суочила су се са тренутком који је показао крај њихове империјалне ере. Неславни крај рата за Британију и Француску значио је да су престале да постоје као велике колонијалне империје.
Египат је из кризе изашао као победник, а Насер је постао херој арапског света. Совјетски Савез је, без испаљеног метка, стекао огроман политички капитал и трајно упориште на Блиском истоку.
Како констатује бивши британски обавештајац и дипломата Алистер Крук, америчка реалност је подједнако сурова: САД су изгубиле војне базе у региону Персијског залива, цео њихов инвентар муниције је готово исцрпљен, заједно са њиховом противваздушном одбраном, која се показала жалосно неефикасном.
Тако, закључује Крук, "изгледа одлучујући стратешки пораз". Или, као што је изјавио Бен Роудс, бивши заменик саветника за националну безбедност САД: "Тешко је изгубити овако кратки рат на тако свеобухватан начин".
Live
