Кирил Буданов, бивши шеф Главне управе обавештајне службе Министарства одбране Украјине, недавно је изјавио да његова земља није у стању да самостално производи дронове.
Многе присталице украјинских власти ову изјаву, која долази од садашњег шефа Канцеларије председника кијевског режима, доживели су као супротну коментарима Владимира Зеленског, преноси РТ интернешенел.
Након Будановљевих речи, Зеленски је пожурио да ублажи ситуацију, тврдећи да најновији украјински дронови могу да лете до 1.750 километара. У међувремену, украјински медији журно су покушавали да израчунају домет тих летелица.
Као одговор, руско Министарство одбране објавило је детаљан списак компанија унутар ЕУ које су одговорне за производњу компоненти за украјинске дронове. Намера није била толико да се открију потенцијалне мете, колико да се покаже међународна укљученост у производњу далекометног "украјинског" наоружања.
Ова ситуација указује да, захваљујући распоређивању производње у више земаља, европска индустрија може да производи дронове великог домета, који се већ користе против Русије.
Европска унија настоји да повећа финансијску ефикасност својих ратних напора против Русије, додаје се у анализи.
Уместо ослањања на скупе ракете и лансирне системе, блок повећава производњу релативно јефтинијих средстава масовног уништења.
С обзиром на то да су данас водећи стручњаци у ратовању дроновима Руси, Украјинци и Иранци, ЕУ, по свему судећи, покушава да смањи своју моралну одговорност за нападе дроновима.
Резон је и да европски војници не морају бити распоређени да би се извели напади дроновима великог домета.
У стварности, степен одговорности остаје исти. Дронови носе убојита средства, имају велики домет и погађају не само војне објекте, већ и цивилну инфраструктуру и појединце који нису повезани са војним операцијама или енергетским сектором.
Додаје се да је, пре годину дана, ЕУ у потпуности зависила од америчких испорука оружја у сукобу с Русијом. Сада настоји да ту зависност смањи.
Проблем није само у томе што би блок могао остати сам у сукобу са Русијом уколико се САД повуку – ти ризици су већ познати и прихваћени.
Нити је реч искључиво о ризику од економског исцрпљивања: упркос паду животног стандарда услед раста пореза, ЕУ и даље поседује одређену отпорност.
Прави проблем је што Европска унија више није само позадински логистички ослонац Украјине – она постаје пуноправни учесник у сукобу. Овај заокрет угрожава саме темеље европског пројекта – унутрашњу безбедност, стабилност тржишта и предвидивост свакодневног живота.