На Блиском истоку пламти и медијски рат: САД су далеко од победе

Свет жељан мира или више нафте само је могао да се понада да примирје делује и да Ормуски мореуз почиње  да функционише. Међутим, Иран је јуче саопштио да наставља да регулише саобраћај у мореузу док се не постигне мир. Амерички председник Доналд Трамп упозорио је Техеран да не уцењује САД и најавио заплену иранских танкера за превоз нафте који су у међународним водама.

Из Техерана је стигао и јасан став да не пристају на премештање обогаћеног уранијума у САД. Нов датум за наставак преговора могао би да буде 26. април, преносе пакистански медији.

Пезешкијан: Ко је Трамп да ускрати Ирану право на нуклеарни програм

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да се на Блиском истоку води једна врста медијског рата и да америчка позиција не стоји тако добро како што Доналд Трамп жели да представи.

"САД су далеко од победе како Трамп жели да увери своју јавност и цео свет. Ствари се врте око два кључна питања - Ормуз и нуклеарни потенцијал. Иран нема намеру да се одрекне те две ствари које чине суштински део иранске позиције и иранске безбедности. Ми смо у зачараном кругу информација", рекао је Миливојевић за РТ Балкан.

Додао је да стање на терену говори да ствар није завршена, да Иран није побеђен, да САД нису добиле рат и да немају потенцијал да окончају сукоб онако како је Трамп најављивао.

Напомиње да се суштински преговори воде иза сцене, да они трају, што показује да обе стране имају интерес да се дође до неког решења. Али, позиције и једне и друге стране су сукобљене па Иран много боље стоји него што Трамп покушава да представи. 

"Ово што чујемо ових дана мислим да је у функцији преговарачког интереса, а пре свега интереса везаног за америчку јавност. Трамп има проблема да објасни позицију Америке, резултате интервенције у Ирану и реално стање на терену. Очигледно је да су губици Америке много значајнији и много неповољнији од оног што би Трамп желео да представи, али и оно што би америчка јавност, друштво и политика били спремни да прихвате", навео је он.

Говорећи о односу САД према НАТО алијанси он је рекао да су се "односи у породици значајно променили".

Иран о враћању Ормуза под војну контролу: Опрема за америчке војне базе стиже овом рутом

"Трамп и америчка администрација имају једно друго виђење места и улоге НАТО-а, као и односа са савезницима. Прекретница је разумевање Трампа да је свет мултиполаран и да су његови главни ривали ван онога где су домети Алијансе. То су Москва, Пекинг. У ситуацији када он мора да разговара са Москвом, суштина НАТО-а се мења и њихова позиција", појаснио је Миливојевић.

Сматра да је данас главни кохезиони фактор у Европи ратна опција.

"Покушај одбране НАТО-а је покушај одбране сопствених политика и политичких позиција и сопствених интереса доброг броја елита у Европи, укључујући и Марка Рутеа", навео је он.

Коментаришићу најављену посету Трампа Пекингу, он је рекао да је то најважнија посета америчког председника у овој години. 

"Њему је важно да та посета успе да може да извуче политичке и друге поене који би омогућили да успешно функционише на унутрашњој и глобалној сцени која је за Америку значајно пољуљана после не тако успешне политике која је вођена", навео је он.

Самит у Паризу и Европска иницијатива за будућу безбедност и контролу Ормузом, како каже, говори да Европа зависна од снабдевања нафтом и гасом из залива.

"Тај интерес је у првом плану. Други интерес је геополитички и покушај Европе да каже да је и она фактор и да се укључи целу блискоисточну причу и да постане фактор са одређеном тежином са којом се враћа на глобалну сцену. Европа трпи велику штету и сасвим је нормално да покуша на неки начин да се прикључи. САД нема интереса да то Европи омогући. Лично мислим да САД неће препустити ту причу никоме. Ако већ некоме буду морале да препусте да буде фактор који утиче на стање на Блиском истоку онда ће то пре бити Русија и Кина", сматра Миливојевић.

Дмитриј Суслов из Центара за европске и међународне студије сматра да је период када су Европљани могли да се ослоне на САД прошао. САД више нису вољне да штите Европу. Видимо кризу трансатланских односа.

"Интереси и приоритети САД и Европе су различиту. САД данас нису заинтересоване за отворену конфронтацију, а посебно не за отворени рат против Русије и желе да концентришу ресурсе за друге приоритете.  Европљани су заинтересовани за конфронтацију и евентуални рат против Русије. Они се за то спремају и виде одустајање САД као претњу. ЕУ, Велика Британија и Украјина се консолидују против Русије", навео је Суслов.