Бивши борбени пилот и некадашњи командант ратног ваздухопловства и бивши председник Бугарске Румен Радев (62) убедљиво је, са својим политичким блоком Прогресивна Бугарска, победио на управо завршеним парламентарним изборима.
До тријумфа га је довело незадовољство грађана и масовни протести због високог нивоа корупције, након којих је одлучио да поднесе оставку на месту шефа државе, оснује странку и да покуша да задобије поверење бирача.
Описују га као неког ко се прилагођава политичким околностима, али му замерају "недостатак харизме". Залаже се за то да је ЕУ потребна практичнија политика, а упутио је и замерке на рачун Европе - да је постала жртва сопствене амбиције да буде морални лидер у свету без правила. Због ових критика, али и позива на обнављање дијалога са Русијом и развоја практичних односа са Москвом, заснованих на узајамном поштовању и равноправности, медији су почели да постављају питање да ли је Радев, нови Орбан у ЕУ.
Он је новинарима рекао да ће Бугарска остати на европском путу, али да јој је потребно више критичко размишљање када се ради о спољној политици.
"Верујте ми, снажној Бугарској - и снажној Европи - потребно је критичко размишљање, потребан је прагматизам. Дакле, оно што је Европи сада потребно јесте поново критичко размишљање, прагматично деловање и добри резултати - посебно у изградњи нове безбедносне архитектуре", поручује Радев.
Додао је да рачуна на развој "практичних односа са Русијом, заснованих на узајамном поштовању и равноправности".
"Морамо поштовати нашу историју. Позната је улога Русије у ослобођењу Бугарске. То је веома важно и сигурно то никада нећемо заборавити. Али садашњи односи морају бити засновани на практичном приступу, посебно у економији и безбедности. Чврсто верујем да ћемо предузети кораке који ће коначно успоставити односе између Европе и Русије на основу безбедносног споразума, што је од кључне важности за нашу будућност", приметио је Радев.
"То нам импонује, ми то поздрављамо. И ми сматрамо да све несугласице које постоје, све неусклађености међусобних интереса, могу и морају да се решавају искључиво за преговарачким столом. Русија никада није одбијала дијалог. Напротив, ми тежимо дијалогу, али он засад у Европи најчешће не наилази на узајамност", поручио је портпарол руског председника Дмитриј Песков.
Критичари, према писању "Јуроњуза", замерају му крутост у наступима и недостатак харизме искусних политичара, док су његовој популарности допринели снимци из" сеоских продавница, где са грађанима разговара о поскупљењима и страху од евра".
Шефица канцеларије Европског савета за спољне односе у Софији Марија Симеонова је, изјавила, преноси Ројтерс, да иако је "Радев износио проруске изјаве, што је довело до поређења са "новим Орбаном", с обзиром на његову убедљиву победу код куће, вероватно ће сада тражити спољну легитимитет кроз изградњу односа са другим европским лидерима.
"Радев вероватно неће отворено усвојити реторику у стилу Орбана, барем у свом ангажовању са европским колегама. Његове критике – посебно у вези са финансијском и војном подршком Украјини или санкцијама против Русије – биће усмерене првенствено на домаћу публику", оцењује Симеонова.
Према писању Ројтерса, бирачи, аналитичари и дипломате чекају да виде колико ће влада Радева бити проруска. Указује се да је последњем предизборном скупу прошле недеље, он је на великом екрану приказао своје фотографије са светским лидерима, укључујући руског председника Владимира Путина.
Ипак, још увек нема знакова да би ставио вето на помоћ Украјини или покушао да извуче земљу из еврозоне, а аналитичари сумњају да би учинио било шта што би угрозило преко потребна средства ЕУ додељена Бугарској, пише Ројтерс.
Политиколог и новинар Јавор Сидаров за "Дојче веле" истиче да је "Радев популиста" и да ће "вероватно усмерити земљу у правцу Виктора Орбана, евроскептичнијег, конзервативнијег у погледу вредности - али да неће бити толико радикалан као Орбан".
"Радев није Орбан и нема његове инстинкте", оценио је Сидаров.
Историчар Станислав Сретеновић научни саветник Института за савремену историју за РТ Балкан истиче да не очекује никакав радикалан заокрет ни у унутрашњој ни у спољној политици Бугарске.
"Бугарска је чланица ЕУ, она има својих унутрашњих проблема, економских пре свега, које мора да решава са европском помоћи. Одступање од класичног проевропског курса може да се осети повремено у говору Радева, али, мислим да је то само за једну тренутну политичку употребу. Једно је шта се говори, а друго шта ће да се ради. Мислим да ће се радити што се радило до сада, да се ублаже унутрашње тензије и да се дође до неке стабилности", објашњава Сретеновић.
Коментаришући изјаве о потреби обнављања дијалога са Москвом, Сретеновић сматра да је то питање дипломатије.
"И то мислим да је речено у контексту протеклих избора. Све је у функцији унутрашње политике и доласка до неке стабилности владе. Свака дипломатија, не само на Балкану, има те канале преговора. Верујем да ће и Бугарска успоставити неке контакте на дипломатском плану где ће свакако гледати да заштити своје интересе, ту пре свега, мислим на енергетику. Али, не мислим да ће то дугорочно утицати на промену бугарског става. Не мислим да Бугарска има снаге да се излаже некој опасности да сама буде прокажена од стране ЕУ и да сама радикално иде против интереса целокупне ЕУ", наводи Сретеновић.
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић сматра да је, упркос свему, идеја суверенизма и те како жива на европском тлу, па и унутар Европске уније.
"Можда је добра илустрација и ова изјава чешког министра спољних послова око Косова и Метохије. То је индикатор да се враћају на сцену политике које уважавају интересе држава и уважавају сувереност држава у првом плану", објашњава Миливојевић за РТРС.