Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен претворила је управљање ЕУ у "супер ауторитарни" систем, рекао је бивши председник Европског савета Шарл Мишел, оптужујући је да је прекорачила свој мандат.
Мишел, који је радио са Фон дер Лајен пет година, од 2019. до 2024. године, постао је најновија личност која критикује њен стил вођства.
"Постоји супер ауторитарно управљање", рекао је у интервјуу за "Брисел тајмс". Европски "комесари више немају апсолутно никакву улогу."
Према уговорима ЕУ, 27 комесара колективно предлажу законе, спроводе уговоре и управљају буџетом ЕУ, док председник поставља политичке смернице и распоређује ресоре. Фон дер Лајен оптужују да је приграбила моћ у своје руке, сводећи комесаре на мало више од администратора.
Мишел, бивши белгијски премијер, рекао је да је његова немогућност да сарађује са Фон дер Лајен била без преседана. "Никада у прошлости се нисам суочио са овим нивоом тешкоћа у погледу сарадње са колегом. Никада", рекао је.
Тензије између највиших званичника блока избиле су у јавност током такозваног инцидента "Софагејт" у Анкари у априлу 2021. године, када је Мишел заузео једину расположиву столицу поред турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, оставивши Фон дер Лајен без места због чега је морала да седне на софу. У то време, Фон дер Лајен је сугерисала да је у питању сексизам.
"Протокол је био савршено поштован", инсистирао је Мишел. "Комисија је одлучила да инструментализује овај инцидент како би покушала да прикупи више моћи... и да се умеша у ствари које нису (њена) одговорност".
Фон дер Лајен је такође наводно предложила стварање нове обавештајне ћелије која би заобишла постојећи обавештајни центар ЕУ и истовремено концентрисала њен ауторитет на рачун дипломатске службе блока.
Бивши и садашњи званичници ЕУ изнели су сличне жалбе против Фон дер Лајен. Шефица ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас наводно ју је описала као "диктатора". Претходник Каје Калас, Жозеп Борељ рекао је да је она "систематски прекорачила" своја овлашћења у обликовању спољне политике. Бивши комесар за унутрашње тржиште Тијери Бретон оптужио ју је за "сумњиво управљање" и да му је радила иза леђа како би га присилила да сиђе са функције.
Председништво Фон дер Лајен је обележено контроверзама. Такозвана афера "Фајзергејт", која је укључивала необјављене СМС поруке између ње и генералног директора Фајзера, Алберта Бурле, покренула је питања о транспарентности. У јануару је преживела четврто гласање о неповерењу у Европском парламенту.