Ирачке милиције које подржава Иран покренуле су десетине напада експлозивним дроновима на Саудијску Арабију и друге земље Залива током више од пет недеља борби, у ономе што постаје прикривени рат унутар рата, гурајући неке од највећих светских произвођача нафте ка отвореном сукобу.
Према најмање једној саудијској процени коју је описао извор упознат са догађајима, око половине од готово 1.000 напада дроновима на краљевство дошло је са територије Ирака, преноси "Волстрит џорнал".
Они су укључивали ударе на саудијску рафинерију у осетљивом нафтном чворишту Јанбу на Црвеном мору, као и на нафтна поља у источним провинцијама краљевства, навели су извори упознати са ситуацијом.
Дронови лансирани из Ирака гађали су једини цивилни аеродром у Кувајту. Такође су били усмерени на Бахреин након што је председник САД Доналд Трамп раније овог месеца објавио прекид ватре, рекли су неки од извора.
Милиције су нападале и објекте земаља Залива унутар Ирака, укључујући конзулат Кувајта у Басри и конзулат Уједињених Арапских Емирата у Курдистану.
Сукоб се одвија у сенци рата који су САД и Израел покренули против Ирана крајем фебруара. Сам Иран је испалио хиљаде дронова и ракета на своје арапске суседе у Заливу, као и на Израел и америчке базе широм региона.
Милиције у Ираку – заједно са Хезболахом у Либану, који је током рата испаљивао ракете на Израел – прошириле су могућности Ирана за напад на противнике и количину ватрене моћи коју може да употреби.
САД су упозориле да милиције планирају нове нападе и позвале своје грађане да се држе подаље од амбасаде и конзулата у Ираку. Америчка амбасада у Багдаду била је више пута мета током рата и углавном је евакуисала особље.
Ирачке шиитске милиције настале су у хаосу након америчке инвазије пре више од две деценије. Браниле су шиитске области од напада сунитских милитаната и бориле се против америчких снага које су њихови лидери називали окупаторима.
Иран је снабдевао оружјем многе од тих група, које су касније одиграле значајну улогу у борби против бораца Исламске државе који су 2014. године ушли у Ирак из Сирије.
Данас постоје десетине милиција са око четврт милиона припадника, неколико милијарди долара средстава и арсеналом који укључује ракете дугог домета. Најмоћније – Катаиб Хезболах и Асаиб Ахл ел-Хак – имају значајан утицај и на ирачку и на иранску владу.
Оне већ дуго прете Саудијској Арабији, УАЕ и Кувајту због њиховог противљења Ирану и веза са САД.
Извеле су и неколико успешних напада – укључујући 2021. годину, када су дроновима гађале главни краљевски комплекс у Ријаду и пустињски камп који користи краљевска породица, која тада није била присутна.
Ни ирачке милиције ни Хезболах нису имали значајну улогу у јунском рату са Ираном прошле године.
Оно што је сада другачије јесте да се режим суочава са егзистенцијалном претњом, што угрожава и саме милиције. Као одговор, делују са мање уздржаности и у неким случајевима директно сарађују са иранском војном командом, кажу аналитичари.
Генерал Есмаил Кани, високи официр Иранске револуционарне гарде задужен за рад са страним милицијама, посетио је Багдад током викенда.
Напади милиција нарушили су односе између ирачке владе и њених суседа у Заливу, изјавио је Абдел Азиз Алуајшег, помоћник генералног секретара за политичка и преговарачка питања у Савету за сарадњу земаља Залива.
У неким случајевима милиције показују да су јаче од националне владе, слично Хезболаху у Либану — што представља проблем за земље Залива које покушавају да изграде односе, додао је он.
"Ирачка влада мора да успостави контролу", рекао је Алуајшег.