Прва жена на месту премијера "мачо" Италије, Ђорђа Мелони сада је на власти већ 100 дана, а глобални медији и даље одбијају да признају, а камоли да се извине, колико су погрешили када су упозорили свет да је Италија била на ивици пада у руке крајње десничарске, дакле фашистичке, власти, пише британски "Спектејтор".
Током предизборне кампање и непосредно након ње, светски медији су на сва звона упозоравали да су Мелони и њена странка "Браћа Италије" еквивалент библијској пошасти скакаваца у чизмама која се спрема да захвати Италију и одатле Европу, наводи колумниста недељника Николас Фарел.
"Ови грозни људи су били наследници фашистичког диктатора Бенита Мусолинија, немилосрдно су нам говорили. Били су диктатори, који угрожавају демократију, и националисти који жуде да униште племенити спокој наднационалне ЕУ", наводи Фарел за "Спектејтор".
У чланку "Њујорк тајма" о коме се много расправљало, под насловом "Будућност је Италија – и мрачна је" тврдило се да је програм Ђорђе Мелони "огољено реакционаран". Амерички лист, пак, није понудио никакав доказ ове тврдње.
Практично сви, укључујући Си-Ен-Ен, Би-Би-Си, "Економист", чак и "Дејли телеграф", дефинисали су коалициону владу на челу са Мелони као најдеснију у Италији од Мусолинија, подсећа магазин.
Фарел наводи да је један немачки часопис чак Мелони представио као "најопаснију жену у Европи" која "жели да Италију трансформише у ауторитарну државу".
Њихова истина – као што је сада сигурно јасно – није била истина, наводи Фарел, аутор биографије Мусолинија.
Да, корени "Браће Италије" коју је Мелони суоснивала 2012. као странку десног центра су у неофашизму, али је Мелони више пута осуђивала зло које је фашизам учинио, наводи Фарел и подсећа да је италијанска премијерка себе дефинисала као конзервативца чија инспирација није револуционарни социјалистички оснивач фашизма Мусолини, већ двојица суштински енглеских торијевца: књижевник Џ.Р.Р. Толкин и филозоф сер Роџер Скратон.
За Мелони чак ни италијански медији, који су као и медији свуда у Европи и Америци претежно левичарски, не говоре да је ултра десничарка, а камоли фашиста. Иако би можда то волели да ураде, њихови читаоци - Италијани - знају шта је фашизам. И зато су приморани да је зову политичарком десног центра, пише "Спектејтор".
Фарел се осврће на оптужбе да је Мелони против абортуса и подсећа да су многи, нарочито католици, против прекида трудноће, као и да Мелони упркос свему поштује право жене на избор и да се залаже за преписивање пилуле за абортус само у болницама, уместо у ординацијама лекара опште праксе.
"Колико је то фашистички? Рећи да је противљење абортусу исто што и подржавање фашизма је бесмислица", наводи Фарел за "Спектејтор".
Глобални медији су нас упозорили и на ће "агресивни национализам" Ђорђу Мелони довести у стални сукоб са Европском комисијом. Па ипак, ни то се није догодило.
У јануару је председница ЕУ Урсула фон дер Лајен одлетела у Рим да се састане са Мелони која је у добрим односима и са француским председником Емануелом Макроном и са немачким канцеларом Олафом Шолцом, пише британски недељник и додаје да премијерка Италије избегава конфронтацију са Бриселом из врло једноставног разлога.
ЕУ је наменила скоро 200 милијарди евра грантова и зајмова Италији из свог фонда за опоравак од ковида од 800 милијарди евра – далеко више него за било коју другу државу чланицу. Та средства ће бити активирана у фазама до 2026. године, али под условом да Рим спроведе велики број структурних реформи.
Ова готовинска инјекција ЕУ је од егзистенцијалне важности за Италију чија економија једва да је реално порасла од увођења евра 1999. године, наводи Фарел за "Спектејтор".
Јавни дуг Италије један је од највиших на планети, стопа наталитета једна од најнижих, стопа незапослености међу највишом у Европи, а становништво најстарије. Као и сви други, и Италија је сада такође погођена високом инфлацијом.
Али једно од достигнућа на које је Мелони најпоноснија је уговор о производњи гаса на мору вредан 8 милијарди долара потписан у њеном присуству у Триполију прошле недеље између италијанског енергетског гиганта "Ени" и либијске Националне нафтне корпорације.
Споразум је највећа појединачна страна инвестиција у либијском енергетском сектору у последњих 25 година и део одлучне тежње Италије да пронађе алтернативне изворе енергената.
Амбиција Мелони је, пише "Спектејтор", да јужну Италију учини новим енергетским чвориштем ЕУ.
Речено нам је, наравно, и да су Мелони и њена странка расисти који, између осталог, желе да пошаљу морнарицу да блокира Либију како би спречили ммигранте да стигну до Италије. Ништа од тога се није догодило, наводи Фарел.
За почетак би било немогуће блокирати тако огромну обалу као што је либијска. Осим тога, либијска обалска стража је већ опремљена, обучена и плаћена од Италије и ЕУ да пресреће мигрантске чамце који крећу из Либије. Ово је урађено уз одобрење неколико левичарских италијанских влада. Док је више од 100.000 миграната стигло из Либије у Италију 2022. године – што је дупло више од укупног броја 2021. – либијска обалска стража ухватила је и вратила додатних 22.000 миграната.
Али као што је сама Мелони рекла: Једино право решење је да ЕУ коначно преузме одговорност за своју јужну границу и успостави центре у Либији за обраду захтева за азил. Такви центри би показали не само да велика већина подносилаца захтева – обично самци у годинама за борбу – нису избеглице, већ би такође решила проблем што је сада практично немогуће депортовати лажне тражиоце азила када се нађу у Европи.
У међувремену, Мелони је оштроумно одлучила да за сада избегне директне сукобе са бродовима хуманитарних организација који превозе око 15 одсто миграната који сваке године стигну до Италије морским путем.
Уместо тога, одлучила је да користи ситна слова како би им загорчала животе.
Да, она је евроскептик који је својевремено позивао да Италија напусти евро. И она верује да би ЕУ требало да буде конфедерација држава, Европа патрија, а не федерална супердржава.
Али Мелони бира само борбе у којима може да победи. А њена популарност расте.
На изборима, "Браћа Италије" добила су 26 одсто гласова, што је омогућило десничарској коалицији да освоји велику већину места у парламенту. Сада странка премијерке има 30 одсто подршке.
Све ово, плус континуирано стање хаоса у опозицији, значи да за разлику од већине италијанских влада, Мелони изгледа врло спремно да заврши свој петогодишњи мандат.
А после хапшења шефа Коза ностре, који је био у бекству 30 година, чак је и "Економист" невољно признао да се "мало влада приближава крају својих првих 100 дана у тако добром стању као десничарска коалиција Ђорђе Мелони."