Супротно оном што преносе западни медији, припадници иранске Револуционарне гарде уопште нису крвожедни фанатици, још мање терористи. Они нису масакрирали ирански народ у јануару. Све су то биле лажи. Они су једноставно патриоте које бране своју цивилизацију и боре се против америчког империјализма, пише француски публициста Тијер Мејсан на сајту "Волтернет".
Данас нас они уче важне лекције о храбрости са којом се брани своја земља. По први пут, наставља Мејсан, народ нападнут од стране најмоћније војне силе у историји узвраћа ударац по војним базама и по инвестицијама противника.
То је начин вођења рата прилагођен ери глобализације, каже Мејсан, који ниједан од западних стратега није могао да предвиди. Овај сукоб је другачији од било ког другог; то је први рат, тврди француски публициста, у коме је једна земља средње величине успела да надвлада монструозну светску силу.
Сва званична оправдања овог сукоба, од стране оних који су га покренули, била су лажна. Не постоји никакав ирански нуклеарни програм још од 1988. године. Иран не поседује ни интерконтиненталне балистичке ракете, нити је претио САД.
Шта је прави узрок овог рата?
Ревизионистички ционизам, како га назива Мејсан, који заговара група ревизионистичких циониста, окупљених око Бенјамнина Нетанјахуа, која настоји да спроведе своју агенду.
Ционисти су створили расистичку и теократску Државу Израел. Циљ ревизионистичких циониста је нешто друго. Некад превођени Владимиром Зеевом Жаботинским, данас Нетанјахуом, они желе да створе "Јеврејско царство".
Ко је Биби Нетанјаху, а ко Владимир Жаботински?
Бенјамин Нетанјаху је син историчара Бенциона Нетанјахуа, личног секретара Владимира Жаботинског, оснивача "ревизионистичког ционизма". Династија Нетанјаху је, додаје Мејсан, одувек подржавала "ревизионистички ционизам".
Године 1921. у Украјини, Жаботински се удружио са вођом украјинских "интегралних националиста" Симоном Петљуром против бољшевика. Петљура је организовао погроме над Јеврејима, Жаботински је тврдио да их он брани. Ово окриће натерало је Жаботинског да поднесе оставку на место у Светској ционистичкој организацији (СЗО), у којој је радио као администратор.
Током Другог светског рата, Жаботински основао је милицију Бетар у Риму, под покровитељством Мусолинија.
Жаботински је умро у САД, у првим месецима рата, али су његови следбеници наставили његову борбу, пише француски публициста, заједно са италијанским фашистима и немачким нацистима, и чак су организовали неколико преговора са Трећим рајхом.
Од "Великог Израела" до "Супер-Спарте"
Реже Кастнер – који је познат као "Рудолф Израел Кастнер" – мађарски националистички ревизионистички вођа, водио је током последњих недеља рата преговоре са Адолфом Ајхманом у Хитлеровом Трећем Рајху, одговорним за логистику "коначног решења" за Словене, Јевреје и Роме.
Током своје политичке каријере, Нетанјаху је признавао да је присталица Жаботинског. Међутим, у почетку је деловао опортунистички, примећује Мејсан. Овај период се завршио 29. децембра 2022. године, формирањем јеврејске супрематистичке коалиције.
Мало по мало, Нетанјаху је деловао све смелије. У интервјуу на хебрејском 23. августа 2025. године признао је своју посвећеност стварању "Великог Израела", а 15. септембра исте године позвао је на претварање "израелске демократије" у "Супер-Спарту". То је значило истовремено вођење рата на "седам фронотва", против седам исламских суседа.
Крај МАГА покрета и грубо буђење из "арапског сна"
Да ли је Трамп био предмет манипулације како би ушао у рат, или је деловао под контролом главних банкара из дијаспоре је дискутабилно, наставља Мејсан и, уосталом, мање важно питање. Трамп је само марионета.
"Прва последица (у САД)", додаје он, "била је експлозија коју је изазвао унутар покрета МАГА (Учинимо Америку поново великом)". Вође МАГА покрета су изгубиле поверење у Трампа, а његове присталице намеравају да наставе борбу без њега. Бројне демонстрације у САД окупиле су и демократе и републиканце, који више не верују Трампу.
Друга важна последица овог рата је спознаја петро-монархија Персијског залива да их америчке базе уопште не штите. Већ 28. фебруара 2026. године, примећује Мејсан, све државе Персијског залива жестоко су протестовале – Саудијска Арабија, Бахреин, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт и Катар – и поднеле су жалбе Савету безбедности.
Била су им потребна два узастопна одговора Техерана да се суоче са чињеницама, пише овај аналитичар. Повеља УН и међународно право подржава Иран; свака држава коју нападне друга може легитимно да узврати против те државе и против било које треће стране, чија се територија користи за агресију.
До сада, ниједна држава, осим Ирана, није се на овај начин одупрла америчкој агресији. За лидере држава Залива, каже Мејсан, ово је представљало веома грубо буђење из "арапског сна" о лагодном животу у вештачким рајевима у пустињи. Све што су градили деценијама управо се руши.
Амерички тигрови од папира
За државе које, напротив, теже мултиполарном поретку, ово је јединствена прилика: колико год била висока цена коју треба платити за одбијање да буду домаћини америчких војних база, она је мања од последица увлачења у разорни, крвави и дуготрајни рат.
Једна од последица је и моментална ревизија војних планова Кине. У случају америчког напада у вези са статусом Тајвана, каже Мејсан, Пекинг неће циљати само острво, већ и 24 америчке војне базе у Азијско-пацифичком региону. Кинеска Национално-ослободилачка армија већ је преместила своје ракетне лансирне системе. Све државе у региону сада ризикују да постану бојна поља уколико не затраже од Пентагона да се повуче са њихове територије.
Као што је рекао Мао Цедунг, оружане снаге САД нису ништа друго него "тигрови од папира".
Како додаје Мејсан: "Свакако, оне поседују изванредан арсенал, али не могу да униште оне који су се спремни да им се супротставе."
Трамп тврди да је победио, али Техеран поставља услове
Аутор књиге "Уметност договора" – Доналд Трамп, некако је до сада успевао да натера своје "партнере" на политичке уступке. Али "истинита хипербола" не функционише са Ираном. Он може да тврди да је "поразио" Иран, пише Мејсан, али Техеран је тај који поставља услове.
Свака његова хипербола, далеко од тога да је застрашујућа, делује као испразно хвалисање. Вашингтон више не може да прети ескалацијом, додаје француски публициста, јер Техеран је тај који му сада прети.
Нико се, никада, није овако борио. То је основна лекција велике иранске цивилизације. За Трампа нема бекства од тога. Његове шале могу забавити његову публику, али проблем Ирана га и даље прогони.
Посебан проблем је питање Израела, чија војска је исцрпљена у дуготрајним ратовима које је повео Нетанјаху. У питању је, најзад, и постојање саме израелске државе, у којој се већ воде расправе о примени последње, Самсонове опције: нуклеарног наоружања.
Али Самсон је убио своје непријатеље, али је и сам погинуо под рушевинама.