Од почетка сукоба крајем фебруара Сједињене Америчке Државе су у кратком року потрошиле огромне количине кључне муниције, укључујући више од хиљаду крстарећих ракета "томахавк" и око 1.100 далекометних стелт ракета ЈАССМ-ЕР, које су првобитно биле намењене за потенцијални сукоб са Кином.
Истовремено, употребљено је више од 1.200 пресретачких ракета "патриот", као и више од хиљаду копнених ракета АТАКМС и "пресижн страјк", што је довело до наглог пада залиха, пише "Њујорк тајмс", позивајући се на интерне процене америчког Министарства одбране и изворе из Конгреса.
Овакав темпо потрошње приморао је Пентагон да хитно пребацује оружје на Блиски исток, повлачећи га из Европе и Азије. Последица је - смањена спремност америчких снага у, по њима, кључним регионима - од источног крила НАТО-а до Пацифика.
"То је оставило регионалне команде мање спремним да се суоче са потенцијалним противницима попут Русије и Кине, а Сједињене Америчке Државе су приморане да пронађу начине да убрзају производњу како би надокнадиле губитке", преноси "Њујорк тајмс" речи званичника из Трампове администрације и Конгреса.
Министарство одбране није објавило колико је тачно муниције употребљено током 38 дана рата пре него што је прекид ватре ступио на снагу пре две недеље. Пентагон наводи да је погођено више од 13.000 циљева, али званичници кажу да та бројка прикрива стварну потрошњу, јер се велики циљеви често гађају више пута.
Сукоб је показао и дубоку зависност америчке војске од изузетно скупих система: једна ракета "патриот" кошта и до четири милиона долара, а САД су прошле године произвеле око 600 комада, док је у рату са Ираном већ употребљено 1.200. Ракете "томахавк", које коштају око 3,6 милиона долара, и даље су кључне у сукобу, док ЈАССМ-ЕР премашује милион долара по комаду. Једна ова стелт ракета великог домета кошта 1,1 милион долара, а употребљено их је до сада 1.100. У залихама их је, тврде, још 1.500.
Процењује се да су укупни трошкови рата већ достигли између 28 и 35 милијарди долара, односно скоро милијарду дневно. Само у прва два дана потрошено је више од 5,6 милијарди долара на муницију.
Иако су САД раније потписале дугорочне уговоре са одбрамбеном индустријом ради повећања производње, проширење капацитета још није почело, јер Пентагон чека одобрење нових буџетских средстава у Конгресу.
Стручњаци упозоравају да би, при садашњем темпу производње, обнова залиха могла да траје годинама. Међутим, портпаролка Беле куће Керолајн Ливит каже да је "сама основа ове приче нетачна" и додаје да САД имају "најмоћнију војску на свету, са више него довољно оружја и муниције, како у домаћим тако и у глобалним залихама".
Поред муниције, рат доноси и неочекиване губитке у техници. Током једне операције спасавања у Ирану уништени су транспортни авиони и хеликоптери, како би спречили да осетљива технологија падне у непријатељске руке.
Истовремено, интензиван темпо операција додатно оптерећује војску од одржавања опреме до смањења обуке и вежби.