Кад људи превише времена проводе заједно почињу да се свађају. Ту лекцију је, изгледа, усвојио и НАТО, па уместо годишњег окупљања лидера, у Алијанси се све озбиљније разматра модел "ређе, али мирније", а календар сусрета се прилагођава и изборној години у Сједињеним Америчким Државама.
Наиме, Ројтерс сазнаје да НАТО разматра могућност укидања праксе годишњих самита, а међу опцијама је и да се 2028. године не одржи састанак лидера, како би се тиме избегле политичке тензије у завршној години мандата председника САД Доналда Трампа.
Према наводима ове агенције, део чланица залаже се за успоравање темпа састанака, који се одржавају сваке године од 2021. године, док поједине земље заговарају и модел одржавања самита сваке друге године. Коначна одлука још није донета, а завршну реч имаће генерални секретар НАТО-а Марк Руте.
Док је следећи самит заказан за 7. и 8. јул у Анкари, један дипломата је навео да би самит планиран за 2027. годину у Албанији могао бити одржан на јесен, а разматра се и опција да 2028. уопште не буде одржан. Тајминг се поклапа са председничким изборима у САД и последњом годином мандата Трампа.
Из НАТО-а је саопштено да ће Алијанса наставити са редовним састанцима шефова држава и влада, као и са консултацијама и доношењем одлука о заједничкој безбедности између самита.
Више извора навело је да је Трамп један од фактора у разматрању промена, али и да постоје шири разлози, укључујући оцену да чести самити стварају притисак за брзе и видљиве резултате, на штету дугорочног планирања.
"Боље је имати мање самита него лоше самите", рекао је један дипломата, истичући да Алијанса већ има јасно дефинисане приоритете.
Аналитичари такође указују да је квалитет одлука важнији од учесталости састанака.
Током Хладног рата НАТО је одржао свега осам самита, док су последњи састанци често били обележени несугласицама, посебно због захтева Вашингтона за повећање издвајања за одбрану, појашњава Ројтерс. Прошлогодишњи самит у Хагу протекао је без већих инцидената, иако су чланице пристале на повећање издвајања на укупно пет одсто бруто друштвеног производа (БДП) кроз комбинацију директних и ширих безбедносних улагања.