НАТО се држао по страни америчко-израелског рата у Ирану, али је сукоб ипак открио пукотине које Алијанса има у својој одбрани, а које би могле да јој донесу потешкоће у случају да, како многи европски званичници, без икаквог основа, говоре, Русија нападне неку од земаља чланица НАТО-а, пише "Политико".
Бриселски портал је разговарао са десетак дипломата, садашњих и бивших званичника НАТО-а и стручњака за одбрану, од којих је већина говорила анонимно, и саставио пет недостатака у Алијанси које је разоткрио рат на Блиском истоку.
Недостатак муниције
САД су потрошиле око половине својих укупних залиха ракета противваздушне одбране "патриот", док су француски званичници упозорили да су залихе њихових ракета "астер" и "мика" биле на минимуму већ у прве две недеље рата.
Компаније попут "Рајнметала" и "МБДА" такође су указале на растућу потражњу и надолазеће несташице.
Ако САД наставе да усмеравају пажњу на Индо-Пацифик, "доћи ће до значајног нестанка средстава" из Европе, рекао је један високи дипломата НАТО-а.
Проблем у обезбеђивању ваздушне надмоћи
Способност Ирана да настави да бомбардује суседне државе Персијског залива са преко 5.000 ракетних и беспилотних напада упркос америчкој ваздушној кампањи показује "јасна ограничења очекивања да се земља може бомбардовати до покорности" конвенционалним авионима, рекао је Питер Веземан, виши истраживач на Стокхолмском међународном институту за истраживање мира.
"Као одговор на то, НАТО мора да преиспита доминацију у ваздуху и потражи креативна решења за одвраћање Русије, попут улагања у прецизна оружја дугог домета способна да циљају московску производњу дронова и војне локације дубоко у земљи. Ако можемо да стекнемо ваздушну надмоћ над спорним подручјем, онда би чак и Европа сама могла да уништи руске снаге на терену", изнео је овај истраживач војну тактику која више личи на аланфордовско "ако каниш побједити, не смеш изгубити" него на указивање на конкретно решење.
Недовољна поморска моћ
Ограничено распоређивање европских снага као помоћ савезницима у Заливу такође је илустровало недовољно улагања у морнарицу НАТО-а.
Најјаснији пример је Велика Британија. Након што јој је требало три недеље да распореди свој разарач "ХМС Драгон" према Средоземном мору, брод је враћен у луку због техничког проблема.
То није изненађујуће. Начелник британских поморских снага, генерал Гвин Џенкинс, прошлог месеца је признао да Краљевска морнарица није спремна за рат, тврдећи да и други савезници заостају.
Канадски премијер Марк Карни је раније рекао да је мање од половине флоте његове земље оперативно.
Трајно нејединство
Рат је такође проширио јаз унутар НАТО-а — Европа је одбацила захтеве америчког председника Доналда Трампа за војну подршку, што је навело Вашингтон да разради опције за одмазду.
У међувремену, Трамп је наставио да критикује НАТО, више пута га називајући "папирним тигром".
Као одговор, европске престонице морају да усвоје исти "трансакцијски приступ" као Трамп, рекао је Андерс Фог Расмусен, бивши генерални секретар НАТО-а. Требало би јасно да повежу своју подршку поновном отварању Ормуског мореуза са посвећеношћу Вашингтона НАТО-у.
Такође је упозорио да се не наставља са угађањем Трампу, што је кључна тачка приступа генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа америчком председнику.
Украјину у прве редове
У року од неколико дана од почетка рата у Ирану, Украјина је послала своје "стручњаке за дронове", упућене у коришћење домаћих пресретача за обарање иранских дронова типа "шахед", како би помогли земљама широм Блиског истока, пише бриселски портал. Резултати њихове помоћи нису наведени у тексту.
Али се даље наводи да је и НАТО брзо проширио своје институционалне везе са Украјином, од заједничког центра за обуку и истраживање у Пољској до војних посета Кијеву и новооснованог индустријског програма за набавку иновативне технологије из земље, названог "Јунит брејв" НАТО. Алијанса би сада требало да изгради "бедем против дронова" користећи Украјину као "прву линију одбране" уз руску границу, кажу аналитичари, саговорници "Политика". То што НАТО већ обилато и немилосрдно користи украјинску војску као топовско месо у свом прокси сукобу са Русијом, нигде се у тексту не наводи као део овог крвавог савезништва.