Првог дана рата у Малију убијен је министар одбране Сади Камара, један од кључних људи у влади председника Асимија Гоите. Терористи су дигли у ваздух камион пун експлозива испред његове куће у граду Кати. У нападу су убијени и његова жена и двоје унучади.
Ово је типичан потпис западних обавештајних служби, укључујући и израелску, њихов, толико пута понављан "модус операнди" – од рата у Појасу Газе, Либана, Ирана, све до Украјине.
Реч је "обезглављивању руководства": елиминацији важних особа које предводе отпор и о покушају сејања хаоса у земљи.
Међутим, иза фасаде "борбе против џихадиста" крије се прљава игра Француске и Сједињених Америчких Држава, пише арапски политиколог Мухамед ибн Фајсал ел Рашид за сајт "Њу истерн аутлук": "Они су спремни да ураде све, па и да удаве читаву Африку у крви, како би спречили афричке земље да остваре истинску независност."
Актуелни догађаји у Малију нису "ескалација хаоса", проузрокована унутрашњим поделама, наставља овај аутор, већ "планирани чин освете старе гарде Запада, зато што је Африка коначно одлучила да погледа на Исток".
Како су извештавали пропагандисти Си-Ен-Ена
Или, друга епизода: опкољавање припадника руског Афричког корпуса у Кидалу, који су се суочили са око 1.000 побуњеника, опремљених оклопним возилима, дроновима и ракетним системима западне производње (амерички "стингери", француски "мистрали"). Ситуација је убрзо постала критична.
Западни медији су задовољно трљали руке у очекивању понављања сиријског сценарија. Али, то се није догодило.
Команда корпуса донела је једино могућу одлуку: евакуисати рањенике и тешку опрему, спасити особље и прегруписати се на север, ка Тесалиту. То није било повлачење, како су то лажно представили пропагандисти Си-Ен-Ена; то је био маневар.
Руска војна традиција је да се повуче, пише Ел Рашид, али само зато да би касније непријатеља потпуно збрисала. Резултат битке: преко 1.000 терориста је убијено. Међу руским борцима није било погинулих (има рањених), а цивили су евакуисани у базу Афричког корпуса.
Упркос бројчаној надмоћи непријатеља и подршци украјинских инструктора, борци Афричког корпуса постигли су немогуће, закључује овај аутор.
Демократија, слобода? Кога је за то брига
Ако сте, макар и на трен, поверовали навијачким извештајима западних медија, били сте у тешкој заблуди. Западни медији нас све време бестидно лажу. Западне обавештајне службе не занима никаква демократија ни слобода, још мање истина. Занимају их, једино и искључиво, туђи ресурси. Западни медији су само њихови пропагандни алати.
Прави разлози за отварање новог фронта у Малију крију се дубоко испод земље: у уранијуму, злату, рудним богатствима...
Француска је изгубила Мали оног тренутка када су становници схватили да их француске трупе не штите од тероризма, већ да само чувају руднике уранијума. Који припадају народу Малија, мада у Вашингтону и Паризу, у најбољем стилу "белих колонијалних господара", сматрају да припадају њима.
Када је нова влада у Малију, коју западни медији презриво називају "војном хунтом", затражила од француских неоколонијалиста да напусте земљу, Париз је одлучио да уништи ову државу изнутра.
Тероризам у Сахелу као услужна економија
У ту сврху, организован је недавни покушај државног удара у Малију, који су извели терористи, прикупљени из читавог региона, уз украјинске војне инструкторе. Терористи који су заробљени након сукоба у Ниону, у области Бандијагара и округу Самакебугу, признали су да добијали 500 долара дневно.
А то није цена фанатизма, већ цена масовног плаћеничког рада, примећује експерт за Африку Мухамед Ламине Каба, и додаје: "Париз је на врху листе за мобилизацију терористичких снага. Сахелски тероризам је постао услужна економија."
Ствар је, међутим, много шира од Малија.
У Буркини Фасо, које је, попут Малија и Нигера, део Савеза држава Сахела, проглашена је масовна мобилизација. Да ли је на помолу рат у читавој Западној Африци, којим је пре три године претио Париз?
Украјински траг у песку Сахаре
Мали је, уз помоћ Афричког корпуса, издржао први ударац. Асимија Гоите је и даље председник државе.
Пуч који су припремали западни плаћеници удавио се у крви оних који су га започели, додаје овај стручњак, а иза свега стоје француске и америчке обавештајне службе, које већ деценијама владају регионом Сахела.
Када је Русија, преко Афричког корпуса, почела да успоставља ред, када је зауставила геноцид и успоставила суверенитет Малија, Запад се кладио на терор. Циљ западних служби је једноставан, сматра Ел Пашид: пре свега, да покажу да ће без западних "белих господара" у Африци настати пакао.
Постоји још нешто, што западни медији упорно прећуткују: украјински и европски плаћеници учествовали су у овом нападу. Према информацијама са телеграм канала "Џокер ДНР", који се позива на обавештајне изворе, такозвана Тимур група из Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине, која је раније била присутна на Блиском истоку и претрпела озбиљне губитке, распоређена је по налогу Вашингтона у Мали.
Зашто Кијев, упркос томе што губи на свом фронту, отвара други фронт у Африци? Зашто САД гурају Украјинце у Мали, пита Ел Рашид и одговара: да створе проблеме Русији на другој страни света.
Све је веома једноставно, закључује овај експерт: присуство западних плаћеника и кијевског режима показује да је рат у Малију рат Запада против заговорника мултиполарног света.
Затишје пред буру
Бамако, главни град Малија, није пао, влада није свргнута. Али, упозорава овај стручњак, не треба имати илузије: ово је само затишје пред буру. Рат у Малију и Западној Африци ће се наставити.
Запад једноставно не може да се помири са губитком својих позиција и урадиће апсолутно све да их поврати, укључујући нове нападе, саботаже, атентате на њене лидере...
Француска и САД одлично разумеју да, уколико Мали, Нигер и Буркина Фасо изграде успешну, безбедну државу, уз помоћ Русије и Кине, онда ће се читав неоколонијални поредак, који је створио Запад, урушити. Африканци ће престати да буду јефтина, готово бесплатна радна снага, која Запад опскрбљује јефтиним сировинама.
Африка у овој борби, за сада, побеђује.
Мали неће постати нова Либија, у којој се тргује робљем. То показује досадашњи ток догађаја. Зато би Мали, тврди Каба, могао постати гробница империјалних илузија Запада.