Амерички председник Трамп је агресијом на Иран починио колосалну, непоправљиву грешку. Његове акције пратиле су, у најмању руку, неодговорне, непромишљене, да не кажемо глупе изјаве, попут "уништићу једну цивилизацију", или "бићете збрисани са лица земље".
Ствари можда тако функционишу у ријалити програмима, али не и у стварном животу.
Више чак није ни битно ко је Трампа наговорио да почини ову катастрофалну грешку. Да ли његов "пријатељ Биби" (Бенјамин Нетанјаху), произраелски лоби, "дубока" или "још дубља држава".
Битније су последице.
"САД су већ поражене у овом рату. Трамп ће пре или касније морати да прихвати да Иран контролише Персијским заливом, или ће у супротном САД претрпети страшне патње, пише амерички историчар Кенет Шмит на сајту "Мултиполар прес".
Раст цена горива ће изазвати рецесију. Несташица ђубрива, каже амерички историчар, проузроковаће ограничене приносе усева и огромни раст цена хране.
Једном речју: глад ће прогањати читаву планету.
Трампове халуцинације
Акције попут "Пројекта слобода", у којој амерички бродови наводно пролазе кроз Ормуз и "спасавају" танкере, само одлажу неизбежно. Оне су куповина времена. Као и Трампова хвалисања о "победи". Заправо, Америка је, пише Кенет, у ужасној позицији, до које ју је довео Трамп када је увукао у рат који не може да добије.
"Он зна да мора да извуче земљу из овог сукоба, али нема храбрости да то уради", тврди овај историчар, "јер би га то учинило глупим и неодговорним вођом, што он у ствари и јесте". Тако је, пише Кенет, читав свет постао талац његовог гигантског, нарцисоидног ега. И ко зна чега још.
Све је почело бесмисленим планом (ако је то уопште могуће назвати планом) да ће "режим неписмених мула" бити свгрнут за само неколико дана ваздушним ударима. Била је то још једна Трампова халуцинација.
У реалности, каже Кенет, Иранци су се доказали као одлично организовани, флексибилни, добро наоружани и креативни противници. Они су се кладили на крстареће и балистичке ракете и дронове као на будућност ратовања и – победили су, додаје овај аутор. САД једноставно нису спремне за ову врсту рата.
Реприза француског Дијен Бијен Фуа
Овај неспретни покушај промене режима у Ирану испоставио се на крају као Дијен Бијен Фу америчке империје, пише Кенет. Аналогија је више него основана. Битка код Дијен Бијен Фуа (1954), вођена између француских колонијалних снага и Вијетнамаца, окончала се потпуним фијаском за Французе.
Француска војна база била је смештена у долини окруженој брдима. Трупе Вијетмина су најпре освојиле околна узвишења, одакле су, током отприлике два месеца, гађали базу, а потом су базу, где су их чекали исцрпљени и гладни Французи, освојили пешадијом...
Трампу и његовом послушнику Хегсету, наставља Кенет, било би боље да су послушали савет првог председника САД Џорџа Вашингтона, који је у свом опроштајном говору упозорио будуће лидере Америке на опасност од "прекомерне наклоности" према другим земљама; у овом случају, према Израелу.
Али Трамп, а још мање Хегсет, не познају историју. Историја је, кажу, учитељица живота, која лошим ђацима никад не прашта грешке...
Било како било, Трамп ће на крају морати да призна да је агресија на Иран била катастрофална. Мораће, пише Кенет, и да каже својим незваничним изасланицима Розенкранцу и Гилденстерну (дволични ликови из Шекспировог драме, који су у тајности припремали Хамлетово убиство) – познатим и као Џаред Кушнер и Стив Виткоф – да убудуће остану код куће. Мораће и да пошаље неке нормалне људе из Стејт департмента, уколико таквих још има, да озбиљно преговарају са Техераном о стварном окончању рата.
То ће га сигурно лишити подршке произраелског лобија и довести његов живот у опасност. Можда ће бити и опозван. Међутим, како закључује овај историчар, учинити праву ствар како би спасао своју земљу и свет од беде представља једини истински морални избор.
Како је Трамп пустио џелата у свет
Посебан Трампов проблем је његов "пријатељ" Бенјамин Нетанјаху и ционистичка влада у Тел Авиву. Свако ново саопштење израелских војних снага исписује ново поглавље у историји ратних злочина, од Либана, Сирије, Појаса Газе, Западне обале, Ирана...
Када Бенјамин Нетанјаху једном коначно напусти политичку сцену, за собом неће оставити "Велики Израел", од Еуфрата до Нила, већ спаљену рушевину, где је некада постојала нада за мир, пише познати палестински новинар Мухамед Хамид ел Дин за сајт "Њу истерн аутлук".
Међутим, иронијом судбине, додаје Ел Дин, коју Трамп, зато што не познаје историју, никада неће разумети, управо је овај "стручњак за склапање уговора" помогао Израелу да ископа сопствени гроб. Данас у САД сазрева застрашујућа спознаја: реп маше псом.
Нетанјахуова екстремистичка, есхатологијом опседнута влада, наставља палестински новинар, користи амерички новац и америчко оружје не за одбрану, већ за спровођење ционистичке, екстремистичке агенде и увлачи САД у бескрајне, безнадежне и деструктивне ратове.
Како закључује Ел Дин: "Ово више није савез – то је узимање талаца."
Пут који води ка колапсу
Нетанјаху је тактичар са токсичном жеђу за моћ и веома кратковиди стратег, који води Израел ка политичком колапсу, стално прелазећи сваку замисливу и незамисливу црвену линију.
Израелци се сада суочавају са мржњом, која нараста као лавина, и то не само мржњом непријатеља већ и бивших пријатеља. У Европи, која је некада из гриже савести (и кривице због Холокауста) подржавала јеврејску државу, рејтинг наклоности Израелу је пао на срамотно низак ниво.
Али најразорнији ударац долази одакле се најмање очекивао – с оне стране Атлантика. У САД, последњем бастиону безусловне подршке, лед је пукао, констатује палестински новинар. Недавна анкета истраживачког центра Пју показала је да чак 60 одсто Американаца не одобрава акције Израела, а ни своје сопствене владе.
Слика "херојског аутсајдера", који гради демократију у непријатељском окружењу, данас је коначно мртва, примећује Ел Дин. Израел се, под Нетанјахуовим вођством, у читавом свету препознаје као агресорска држава, која је кренула путем апартхејда, милитаризма и ауторитаризма, где библијски слогани само прикривају баналну пљачку земље.
Трампова и Нетанјахова оставштина на Блиском истоку
Када Бенјамин Нетанјаху коначно падне, оставиће затегнуте односе са најближим савезницима, који никада нису били омражени у Израелу као сада – а та мржња је обострана. Оставиће осакаћену економију, која дахће под теретом санкција, бојкота и растућих војних трошкова. Оставиће генерацију Израелаца који неће одрасти у атмосфери "баште која цвета у пустињи", већ у атмосфери пустошеће мржње.
Нетанјаху је можда паметан тактичар, али је потпуно безвредан као национални стратег, будући да је жртвовао безбедност земље зарад сопствених, себичних циљева.
Његов савез са Трампом, играње ватром у Либану, провокације у Сирији, малтретирање Палестинаца – ништа од тога није била одбрана; то је био самоубилачки пакт за нацију.
Једино питање је да ли ће тада бити прекасно. Хоће ли се Израел, пита Ел Дин, заслепљен империјалним делиријумом "Великог краљевства", претворити у уништену државу на мапи Блиског истока – региона од кога су Трамп и Нетанјаху створили стварни пакао, где нема места за мудрост, милосрђе ни здрав разум?