Односи Вашингтона и Брисела и трансатлантско партнерство су веома драматични јер више нема међусобног поверења између Европљана и америчког председника Доналда Трампа, али, до раскида тог партнерства неће доћи јер то не одговара ни САД ни Европи, оцењује аналитичар Мирослав Стојановић.
Говорећи о односима Европе и Америке, Стојановић је рекао да ће Европа сада покушати да створи неку врсту веће самосталности него што је до сада имала, како не би зависила од САД у много чему.
"Она је економски ривал САД јер је то велико тржиште, технолошки je такође јака, али је политички и безбедносно веома зависила од Америке. Она сада покушава на та два плана да се политички хомогенизује, али и војно јер никада до сада није било толико улагања у милитаризацију у редовним и ванредним буџетима. То су знаци да се Европа мало осамостаљује и сигурније хода, а не тако несигурно у односу на САД", навео је Стојановић.
Како је истакао, ни САД не желе у потпуности да изгубе Европљане, јер им је то важан партнер у безбедносном смислу зато што многе њихове операције а Блиском истоку и Африци крећу са европског тла, истакавши да САД у Европи имају велику армију и базе које су логистички веома важне.
Уколико би још неке европске земље попут Шпаније, забраниле коришћење америчких база за неке сукобе које Америка води, то би могло, сматра Стојановић, доста да утиче на борбену способност САД.
Коментаришући изјаву председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен на Самиту Европске политичке заједнице у Јеревану, да Европа мора да јача сопствену независност, Стојановић је оценио да неће доћи до потпуног прекида партнерства између САД и Европе, али да ће бити много мање хармоније него раније јер Америка своје интересе почела да остварује на начин да заобилази Европу.
На питање колико је реална идеја да Европа сама финансира и изгради војну моћ која би надоместила америчку, Стојановић је рекао да је Европа већ почела да издваја велике суме за милитаризацију које до сада није издвајала на рачун неких социјалних давања, што може изазвати политичка варничења у тим европским земљама.
"То су велики износи, једно повећање за НАТО на које је Трамп терао је огромна ставка. Ми сада присуствујемо великим геостратешким ломовима у којима се акценат ставља на безбедност, и Европљани покушавају да сада буду самостални у том смислу. Да ли ће то успети брзо, остаје да видимо јер је тај француски нуклеарни кишобран који Емануел Макрон нуди да се рашири преко целе Европе још недовољан у односу на оно што је Америка гарантовала Европи", закључује Стојановић.