Цензура на Западу је ретко директна, али има исти резултат, каже Маркус Андерсон, уредник независних портала "Нордик тајмс" и "Ња дагбладет" који се тренутно боре против неоправдане блокаде банковних рачуна.
Основане 2012. као истински независтан лист, "Ња дагбладет" (Нове дневне новине) су реткост у шведском медијском простору, објаснио је Андерсон у интервјуу за портал "Игл ај експлор".
"Нисмо део велике медијске групе, нисмо у власништву ризичног капитала или индустријских интереса, нити смо повезани са било којом политичком странком, ни у Шведској ни у иностранству", каже он.
Идеја је била да се понуди озбиљно новинарство које "помаже људима да се снађу, доносе боље одлуке и дубље разумеју друштво", додао је, а не да се промовише поларизација или јуре кликови. Лист се бави разним темама, од здравља и културе до геополитике и сукоба у свету.
Касније је основан и "Нордик тајмс" као међународно издање на енглеском језику, са сличним приступом али одвојеним профилом, публиком и сарадницима.
Иако су оба листа испуњавала све критеријуме за државне субвенције, оне су им ускраћене, што илуструје како шведски систем функционише у пракси: чак и формално неутрални механизми могу се користити против нечега што се не уклапа у доминантни дискурс, каже Андерсон.
Медији углавном форсирају одређену међународну слику Шведске као моралног узора, веома правно сигурне земље и неке врсте хуманитарне савести света, док прикривају "озбиљне друштвене проблеме, укључујући пораст криминала, несигурност и последице изузетно неодговорне миграционе политике", навео је новинар.
"Нордик тајмс" и "Ња дагбладет" се труде да имају неутралан, чињеничан и независан став, али "у Шведској се чак и неутралност често сматра неприхватљивом уколико доводи у питање званични западни наратив", каже Андерсон.
Оба листа нашла су се у кризи када је Леншфершекрингар банка одлучила да им прво замрзне, а онда затвори рачуне крајем 2022. године. Без рачуна су остали и Андерсон и уредник вести Исак Боман.
"Практично смо били на само неколико дана од техничког банкрота", изјавио је Андерсон.
Његова медијска кућа успела је да пронађе алтернативу, али је покренула тужбу против банке јер сматра да се ради о противзаконитом притиску на штампу. Андерсон каже да се банка позивала на процедуре о "познавању клијента" од њих тражила обимну документацију, коју су уз велике муке поднели, али узалуд.
"Није било полицијске пријаве, кривичне оптужбе нити било чега што би банка могла да покаже као противзаконито или супротно сопственим правилима", навео је Андерсон.
Још сумњивије је што се процес отегао већ више од три године, јер се рочишта стално одлажу. Судови су заузети управо криминалом о којем су "Њу дагбладет" извештавале, а за који се шведски медији праве да не постоји.
Андерсон сматра да ово све скупа "више личи на интервенцију неког актера са значајним ресурсима или утицајем", било власти у Стокхолму било НАТО, у који је Шведска ушла 2024.
"Шведска већ дуго има снажне неформалне структуре моћи и дубоке везе са америчким стратешким интересима. Брз пут земље ка НАТО-у показује колико је та оријентација постала јака", навео је Андерсон.
Он каже да банке у Шведској последњих година све више притискају појединце и мала предузећа, вршећи тако "неформалну" цензуру у име центара моћи. Оно мало независних новинара се због тога самоцензурише, јер зна које су теме "опасне" и не смеју се дотицати.
"Цензура на Западу често има пријатељско лице. Не појављује се увек као формална забрана на папиру", закључио је Андерсон. "Ефекат је, ипак, исти".