Широм света, урбани развој и индустрија користе песак брзином од 50 милијарди тона годишње, бројка за коју се очекује да ће расти. Нови извештај УН упозорава да се песак вади брже него што се може обновити и да то угрожава средства за живот, екосистеме и саму структуру природног света.
"Песак се понекад назива непризнатим херојем развоја, али његова суштинска улога у одржавању природних услуга од којих зависимо је још више занемарена. Песак је наша прва линија одбране од пораста нивоа мора, олујних удара и салинације приобалних водоносника – све опасности које погоршавају климатске промене", рекао је Паскал Педуци, директор глобалне базе података о ресурсима УНЕП, која је припремила извештај.
Песдак је чврсти материјал који је најчешће вади на Земљи, а користи се за изградњу кућа, путева и морских бедема, у производњи бетона, изградњи темеља и осталим зидарским радовима. Користи се за производњу прозора, силицијумских чипова и соларних панела. Али је подједнако важно и ако се остави на месту: регулише реке, штити приобалне водоноснике, филтрира воду и одржава биодиверзитет.
Године 2019, влада Малдива је ангажовала холандску компанију да попуни лагуну на острву Гулхифалху. Рекултивација земљишта од 192 хектара захтевала је 24,5 милиона кубних метара песка извађеног из 13,75 квадратних километара северног атола Мале. Шест месеци касније, процена утицаја на животну средину закључила је да ће штета по животну средину бити неповратна. Али мастило на уговорима се већ осушило.
Пројекат Гулхифалху уништио је 200 хектара станишта коралних гребена и лагуна, укључујући заштићена морска подручја (ЗМП), наводи се у извештају УНЕП-а. УН су откриле да је око половина компанија за извлачење радило у ЗМП-има, што чини 15 посто запремине извађеног песка.
Резултат ће бити губитак важних станишта за рибе, корњаче, птице, ракове и друге врсте које подржавају екосистеме, рибарство и туризам, наводи се у извештају који преноси "Гардијан". "
Мелиорација земљишта неизбежно доводи до трајне модификације подлоге, уништавања флоре и фауне и ерозије обале."
На Филипинима је ископавање 155 милиона кубних метара песка за пројекат аеродрома од 1.700 хектара уништило рибарске заједнице. Када је дно Манилског залива састругано, риба се није вратила. У Јужном Сулавесију, у Индонезији, ископавање 22 милиона кубних метара песка на главним риболовним подручјима за још један урбани развој смањило је приходе рибарских заједница за 80 посто.
Према УНЕП-у, решавање дилеме вађења песка – да ли је боље узети га или оставити – захтева ревизију процеса управљања. Планерима су потребни бољи подаци, мапирање и праћење како би се идентификовала подручја високе еколошке вредности. Али они такође морају понудити већу транспарентност и верније се придржавати еколошких правила.