Несташица антибиотика у европским земљама могла би постати још гора будући да фармацеутске компаније указују да су трошкови производње порасли, а цене медикамената којих тренутно нема на полицама многих европских апотека остале су исте.
Уз то, жале се и на начин одређивања цене генеричких лекова, које прописује држава спроводећи затим тендерску процедуру и бирајући најповољнијег понуђача, неретко из Азије.
Челници шпанске фармацеутске компаније Реиг Жофре за Ројтерс наводе да могу да убаце неколико додатних смена како би помогли тржишту које се месецима бори са несташицом основих антибиотика попут амоксицилина за децу, али да је то све.
Неоправдано је улагати милионе евра у нове фабричке линије уколико генерички лекови не буду плаћени више како би се покрио скок трошкова производње.
Као и у многим европским земљама и у Шпанији је држава одредила цену амоксицилина, медикамента којег месецима недостаје у апотекама, када је лек пре две деценије први пут ушао на фармацеутско тржиште и од тада она је мало мењана.
Са прописаном ценом антибиотика, коју диктира држава, многе европске фармацеутске куће оклевају да прошире производњу нарочито после скока цена свега, од струје до картона за паковање и алуминијума за поклопце бочица, што сугерише да би могло бити нових несташица.
Многи произвођачи се боре да зараде довољно новца како би производња антибиотика уопште била оправдана, наводи Ројтерс позивајући се на информације које су добили од 13 европских произвођача и шест удружења за производњу генеричких лекова.
Директор лобистичке групе "Лекови за Европу" Едријан ван ден Ховен потврђује да су ограничене цене антибиотика тешко одрживе у време када су трошкови производње дуплирани или су порасли и више од тога.
Генерички лекови чине око 70 одсто медикамената који се користе широм Европе, али само 29 одсто новца потрошеног на лекове издваја се за њих, подаци су ове лоби групе.
И пре сукоба у Украјини и увођења низа санкција Руској федерацији од стране Европске уније, које се сада проглашавају као главни кривци за све европске патње, фармацеутским компанијама са Старог континента су послове на тендерима узимали повољнији произвођачи из Азије, а и поједине европске фармацеутске куће преселиле су фабрике у Азију због нижих трошкова производње.
Челници фармацеутске индустрије сада траже измене у систему ограничења цена како би се подстакла производња у Европи, избегле несташице али и зависност од азијских произвођача.
Европска агенција за лекове и званичници Европске комисије одржали су неколико састанака откако је у октобру прошле године пријављена несташица антибиотика у Европи, али конкретнијих одлука није било. Прошлог месеца, челница европске агенције за лекове Стефен Тирструп констатовала је да је веома неуобичајено да толико земаља у исто време пријави несташице истих лекова, као и да ће се потражња за њима смањити са доласком лепшег времена. А до тада препоручује коришћење заменских лекова, којих, наводно, има довољно.
Европска комисија разматраће у марту измене прописа који се односе на фармацеутску индустрију. И док они планирају да уведу обавезу произвођача да имају веће залихе медикамената и да успоставе систем раног пријављивања несташица, фармацеути траже од Брисела да подржи њихове захтеве да владе земаља ЕУ промене систем тендера и одређивања цена.
Такав став заступа и један од челника фармацеутског гиганта "Сандоза" који за Ројтерс каже да дугорочни проблем није цена производње, већ тржишни прописи који онемогућавају произвођачима да флексибилније одређују цену лекова и прилагођавају је цени производње.
У Шпанији цена амоксицилина од 60 милилитара 2003. година била је 98 центи, да би десет година касније то постала цена за паковање од 40 милилитара и од тада се није мењала. Половина генеричких лекова који се продају у овој земљи има цену мању од 1,60 евра за паковање, а слична је ситуација са ценама и у Великој Британији.
Немачки парламент најавио је измене у тендерима за генеричке лекове, док шпанско Министарство здравља разматра промене прописа којим би цена антибиотика попут амоксицилина привремено била виша.
Многи произвођачи већ су се повукли са тржишта генеричких лекова, па свега неколико њих опскрбљује највећи део Европе медикаментима попут амоксицилина.
Према истраживању које наводи Ројтерс, свега пет компанија, британски "Глаксо Смит и Клајн", амерички "Вијатрис", индијски "Ауробиндо" и француски "Сервије" држе око 60 одсто тржишта амоксицилина, а у Немачкој "Сандоз" покрива производњом чак 70 одсто тржишта овог медикамента.
Велики фармацеутски гиганти повећали су производњу додајући нове смене у својим фабрикама, али како се констатује у тексту то и даље није довољно да се задовољи тренутна потражња.