Алепо није само место недавне и одлучујуће битке у грађанском рату у Сирији, него и један од најстаријих непрекидно насељених градова на свету. Овај град можда је био насељен још од шестог миленијума пре нове ере, а археолошка ископавања, која су вршена јужно од старог града Алепа, показују да су ту област заузели Аморити у другом делу трећег миленијума пре нове ере.
То је, такође, време када се Алепо први пут помиње у плочама исписаним клинастим писмом, откривеним у Ебли и Месопотамији, које говоре о њему као делу аморитске државе Џамад. Ови записи потврђују његов огромни трговачки и војни значај. Овако дуга историја се приписује стратешкој локацији Алепа, као трговачког центра између Средоземног мора и Месопотамије.
Данас је Алепо град у Арапској Републици Сирији, главни град истоимене и најгушће насељене сиријске провинције. Његова популација се 2021. процењивала на преко два милиона људи. Пре грађанског рата, број становника у граду износио је око два и по милиона.
То је данас други по величини град у Сирији, кога је у међувремену засенио Дамаск. Ипак, Алепо је и даље један од највећих градова у Леванту.
"Сиријски Стаљинград", место где се одиграла "мајка свих битака"
Вековима је Алепо био највећи град у региону и трећи по величини у Османском царству, после Константинопоља (данас Истанбула) и Каира. Значај града у историји чини његова локација на јужној деоници древног Пута свиле, који је пролазио кроз Централну Азију и Месопотамију.
Град је, међутим, данас много познатији као место једне од најтежих, најкрвавијих и најдуготрајнијих битака вођених у Сиријском грађанском рату, која се одиграла између 2012. и 2016. године. Древни град је тада био подељен на западни део, кога су држале снаге сиријске владе, и источног дела, кога су запосели такозвани побуњеници.
"Сиријска опозиција" се углавном састојала од прозападне "Слободне сиријске армије", те Фронта Леванта и Ал Нусра фронта, које су биле повезане са Ал Каидом и такозваном "Исламском државом Ирака и Сирије". С друге стране, исламистима се супротстављала легитимна влада у Сирији, укључујући милицију Хезболах, разне шиитске милиције, које је подржавао Иран и Оружаних снага Руске Федерације.
Битка је фактички окончана у јулу 2016. године, када су трупе сиријске владе прекинуле последњу линију снабдевања побуњеника у Алепу, уз подршку руских ваздушних напада. Као одговор на то, побуњеничке снаге су покренуле неуспешну контраофанзиву током септембра и октобра 2016, која није успела да пробије обруч.
После тога, већ у новембру, снаге сиријске владе покренуле су одлучујућу кампању, која је резултирала поновним заузимањем читавог Алепа у децембру 2016. године.
Прекретница у Сиријском рату
Победа сиријске владе означила је прекретницу у грађанском рату у Сирији. Ова битка је још 2016. године, због свог одлучујућег значаја, названа "Мајком свих битака" и "Сиријским Стаљинградом". Град Алепо је током ових борби претрпео велика разарања. Битку је обележило и насиље над цивилима, гарантирање цивилних подручја, гађање школа и болница које су изводили побуњеници, у настојању да, по већ много пута опробаном сценарију, испровоцирају оружану интервенцију западних земаља.
При томе забележени су многи случајеви тешких ратних злочина, укључујући употребу непрецизне импровизоване артиљерије и, изнад свега, хемијског оружја од стране сиријских побуњеничких снага.
Битка за Алепо представља једну од најдужих опсада у модерном ратовању, која је трајала пуне четири године, у којој је погинуло око 31.000 људи, што је скоро десетина процењених укупних ратних жртава. Борбе су, такође, изазвале тешка разарања Старог града у Алепу, који се налазио под заштитом УНЕСКО-а. Процењује се да је 33.500 зграда било оштећено или уништено.
Међу уништене локације у Алепу спадају хотел "Карлтон цитадел", уништен до темеља у бомбардовању 2014. године, медресе Ал Шарафија и Хусрувија. Потврђено је и оштећење Велике џамије у Алепу, чији је један минарет разорен. Према званичним проценама, 1.500 од 1.600 продавница на старој градској пијаци је или оштећено или сасвим уништено.
Међутим, примећује се да су разарања углавном била концентрисана у делу града који су држали побуњеници: око 70 до 80 одсто разарања било је у источном делу града. Процењује се и да је источни део града био изложен и пљачкама од стране побуњеника, а то је фактор који је такође допринео њиховом поразу.
Од Шекспира до Шухравардија
Слично Дамаску, Алепо је град велике древности, богате историје и велике лепоте.
Међу сведочанствима о угледу Алепа је и то што се два пута помиње у драмама Вилијама Шекспира - у "Макбету" и у "Отелу".
Одломци о којима је реч су речи Прве вештице у "Макбету", у првом чину драме: "Њен муж је отишао у Алепо…"
Други је далеко познатији, као последњи Отелов монолог пре његове смрти у петом чину, у којем он описује како је у Алепу убио Турчина: "Једном у Алепу / Турчин је пребио Млечанина и преварио државу, / Узео сам за грло обрезаног пса / И овако га ударио." (На том месту Отело убада себе.)
У арапској и исламској култури древни град Алепо има далеко већи углед. Он је, између осталог, и место у коме је убијен мистик Шухраварди (шеик Ишрак), који је написао "Причу о западном отуђењу".
У овом спису Шухраварди је описао Запад као "земљу бунара изгнанства". Он је учио да је исконска домовина душе Исток, а да је сама душа светлост. Пут духовног буђења, за овог шеика, почиње напуштањем "западних пећина изгнанства".
Можда се историја понавља. Свој наук учитељ Шухраварди је платио главом: погубио га је владар којег је покушавао да просветли у Алепу, године 1190. после Христа.