Европа у потрази за "миротворцем": У игри сад и дипломате са других континената

Европа је под притиском да пронађе особу која би у њено име могла да преговара са Русијом, а портал "Политико" је издвојио више имена, уз напомену да "европски преговарач" заправо уопште не мора да буде дипломата из Европске уније.

Иако су и Русија и Украјина пристале да Европа пошаље свог представника у евентуалним преговорима о окончању сукоба, поставља се питање ко би то могао да буде.

Брисел је моментално одбацио предлог руског лидера Владимира Путина да тај дипломата буде бивши немачки канцелар Герхард Шредер.

Лавров: Европи се не може веровати, Русија неће молити за дијалог

Каја Калас је очигледан кандидат. Највиши дипломата ЕУ дуго се противила директним преговорима са Русијом, али је од тада отворила врата именовању изасланика, рекавши да ће министри спољних послова о томе разговарати касније овог месеца. Чак се чинило да се прошле недеље "препоручивала", рекавши новинарима: "Мислим да сам могла да видим замке које Русија поставља".

Међутим, троје дипломата ЕУ упозорило је да је русофобија Каласове неприхватљива за Москву. "Нажалост, она је сама себе искључила из овога", рекао је један високи дипломата ЕУ.

Спекулације сада круже око других имена.

Ангела Меркел: Бивша немачка канцеларка је доступна и директно је сарађивала и са Владимиром Зеленским и са Путином. Па ипак, многи Европљани верују да су њени прошли неуспешни напори у посредовању довољни да је дисквалификују.

Александар Стуб: Фински председник рад је да се опроба у овој улози, али би му била потребна широка подршка ЕУ. Уз то, чланство Финске у НАТО-у могло би смањити његову привлачност у Москви.

Марио Драги: Бивши италијански премијер је широко поштован у Европи и не сматра се ни претерано непријатељским нити наклоњеним Кремљу. Ипак, није било јавног сигнала да економски оријентисани Драги жели ту улогу.

"Политико" пише, позивајући се на "људе упознате са размишљањем Кијева", да изасланик треба да има снажну подршку ЕУ, али да не мора да буде из самог блока.

То би могла да буде прилика за личности попут норвешког министра спољних послова Еспена Барта Еидеа, искусног стручњака за Блиски исток, или чак и индијског министра спољних послова Субраманјамa Џаишанкарa, који је одржавао односе са обема странама.

На крају, закључује "Политико", највећа препрека избору преговарача нису Путин или Зеленски, већ немогућност Европљана да се међусобно договоре.

Другим речима, портал је само потврдио Путинов коментар да је Европа, а не Русија, та која одбија да преговара.