Кински термин "Тјенсија" дословно значи "оно што је под небом", а означава укупност свега што постоји у људском свету. Доктрина Тјенсија је развијена у класичној кинеској мисли почев од периода Џоу (1046–256. пре нове ере).
Ова доктрина, систематизована у конфучијанизму, тврди да је читав свет – а не само Кина – подређен моралном поретку Неба, а тај поредак мора да буде отелотворен политичком институцијом којом управља "врли суверен".
Доктрина о Мандату неба (Тјенминг), која је постала камен темељац кинеске империјалне идеологије, тврди да Небо даје право да влада само оном ко поседује моралне врлине да обезбеди добробит народа.
Мандат Неба, међутим, није неопозив: суверен који изгуби "врлину", који угњетава народ или који дозволи да се догоде природне катастрофе – глад, поплаве, земљотреси – губи Небески мандат, а нова династија може легитимно да преузме власт.
Кинеска историја се миленијумима тумачи управо кроз овај циклични оквир: успон и пад династија последица је небеске наклоности, пише италијански геополитичар Лоренцо Марија Паћини на сајту "Фондација стратешке културе".
Тјенсија – кинески нови светски поредак
Савремени филозоф Џао Тингјанг, у утицајном есеју "Систем Тјенсија" из 2005. Године, предузео је систематску реинтерпретацију доктрине Тјенсија као алтернативу вестфалском систему националних држава.
Према Џаоу, савремени међународни систем је фундаментално мањкав, јер је заснован на анархији међу државама, које теже да остваре искључиво сопствене националне интересе, без било каквог вишег принципа поретка.
Тјенсија, тврди кинески филозоф, нуди систем заснован на универзалној хармонији и на одговорности власти према свим народима света, а не само према кинеским грађанима. Овај филозофски предлог је значајно одјекнуо у савременом кинеском политичком дискурсу, где је Тјенсија постала једна од кључних категорија кроз које Комунистичка партија легитимише своје глобалне геополитичке амбиције.
Тјенсија је, заправо, кинески предлог за нови, праведнији светски поредак.
Концепт "Заједнице заједничке будућности за човечанство", један од кључних концепата Си Ђинпингове политичке мисли, представља најпотпунију савремену формулацију доктрине Тјенсија.
У савременој Кини, симболика доктрине Тјенсија оживљава у изградњи глобалног геополитичког дискурса, кроз "Иницијативу Појас и пут" (BRI), коју је Си покренуо још 2013. године.
Иначе, на Капији Небеског мира постоји портрет Мао Цедонга, који неће нестати, јер његова функција није само спомен, додаје Паћини: "То је визуелни знак континуитета Небеског мандата, од царске Кине, преко маоистичке револуције, све до Кине Сија Ђинпинга."
Вечера у Небеском храму
У преводу, на свету има места за све, и за Кину и за Сједињене Америчке Државе, и нико никоме не би требало да смета. Председник Кине Си Ђинпинг је током разговора са Трампом и његовом делегацијом, који се одвијао у Небеском храму, био довољно јасан: "Требало би да будемо партнери, а не ривали."
Само, како то објаснити "новим варварима" – Трамповом тиму и екипи увек гладних олигарха, које је довео са собом? "Џенсен Хуанг, Тим Кук, Илон Маск и остали титани... најбољи на свету су овде, право испред вас", рекао је Трамп Сију током вечере.
Си, изгледа, није био превише импресиониран наступом "нових варвара".
Компанијама "Тесла", "Епл", "Боинг", "Џенерал ескорт", примећује бразилски геополитичар Пепе Ескобар, очајнички су потребни кинески ретки земни минерали, јер Кина контролише скоро 99 одсто глобалних капацитета за прераду минерала ретких земаља. Ипак, Кини више нису потребни ови амерички гиганти.
Према извештају из Беле куће, САД су тражиле "проширење приступа тржишту за америчка предузећа у Кини, повећање кинеских инвестиција у америчке индустрије", "повећању кинеских куповина америчких пољопривредних производа" и жељом да Кина купује више америчке нафте.
Ипак, нема ни речи о било каквим "трговинским преговорима" из кинеског Министарства трговине.
Посебан проблем је Лари Финк из "БлекРока" који жели да се кинеска финансијска тржишта "отворе" за додатни профит са Волстрита Финк је, штавише, заправо нови вођа банде из Давоса, пише Ескобар, директно одговоран за финансирање центара података за надзор вештачке интелигенције широм САД.
А све се, додаје бразилски геополитичар, дешава "након непрекидне литаније трговинских ратова, технолошких санкција, непрекидне хистерије око Тајвана, војног окружења, геоекономске конфронтације, жестоке антикинеске реторике..."
Кина тражи мир, "Небески мир" и хармонију, али Америка се одавно, према изразу Ескобара, претворила у "империју сталних препада и пљачке".
Империја хаоса није конструктивна већ деструктивна и, према речима руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, "неспособна за споразум".
Постоји ли Тукидидова замка?
Си је покушао сажето објасни где се заправо налазимо: у периоду "трансформације каква није виђена у последњих сто година, која убрзава се широм света..." Иначе, он је први пут поменуо "трансформацију" након састанка са Путином у Кремљу, у пролеће 2023. године.
Си је затим покушао и са Тукидидом и директно упитао Трампа: "Могу ли Кина и САД превазићи 'Тукидидову замку' и створити нову парадигму у односима великих сила?"
Тукидид је био грчки историчар, писац "Пелопонеског рата", дела о дугом, исцрпљујућем рату, који је вођен између Атине и Спарте, да би се на концу завршио пропашћу обе. И Атину и Спарта су постале жртве спољног непријатеља: Македоније Филипа и Александра.
На то се односи израз "Тукидидова замка". Тукидид тврди да је главни узрок Пелопонеског рата био последица страха Спарте од нарастајуће моћи Атине. Ако се Си позвао на Тукидида, за то постоји веома конкретан разлог: да га саговорник разуме.
Будући да је западњак, пише италијански писац Андреа Марћиљано за сајт "Електомагацине", Трамп би требало да познаје Тукидида, требало би да то има у својој "културној ДНК".
Трамп није читао Тукидида
Да Спарта није гајила такав страх, био је, можда, могућ и другачији исход. Порука Си Ђинпинга упућена Трампу је у ствари гласила: "Нико неће од сукоба САД и Кине, какав год био његов привремени исход". И одвела би цео свет у опасну спиралу.
Али, нажалост, Доналд Трамп га очигледно није разумео, наставља Марћиљано, и додаје: "Он чак и не зна ко је Тукидид, као што не зна ни за Пелопонески рат, нити за многе друге историјске занимљивости..."
Трамп је наставио да се смеје, али без разумевања, јер "његов Запад" не занима прошлост.
Си Ђинпинг га је, међутим, упозорио, каже Марћиљано, а његов кинески осмех био је бременит претњом.