Док Вашингтон мери санкције, ратове и стратешке резерве, обични Американци мере колико још могу да возе пре него што банкротирају на бензинској пумпи. А када галон бензина оде преко четири и по долара, креативност проради брже од мотора са унутрашњим сагоревањем.
Тако је тридесетогодишњи мајстор Мали Хајтауер из Џорџије постао вероватно најнеобичнији симбол америчке енергетске кризе: човек који је у дечји "барби" кампер на батерије уградио двогалонски једноцилиндрични мотор узет са перача под притиском и једним повлачењем канапа, попут оног на косилици, кренуо њиме у супермаркет.
Розе "барби дрим кампер", висок једва метар и по, сада тутњи улицама Џорџије. За воланом Хајтауер, колена му додирују браду, али је безбедност и даље на првом месту - кацига му је на глави. Његов прави аутомобил "мерцедес" кабриолет из деведесетих сада тражи око 90 долара за пун резервоар.
"То је превише. Ово возим кад год могу", кратко је објаснио Хајтауер, који је на "барби" возило додао и носач за намирнице - јер ако већ пропадаш под ценама горива, пропадај бар организовано.
Али Хајтауер није усамљени ексцентрик. Широм САД људи одустају од вожње, враћају се аутобусима, возовима и пешачењу, док цене горива расту заједно са нервозом бирача. Према анкетама, скоро половина Американаца већ је смањила вожњу.
У Калифорнији су људи чекали сат времена на једној бензинској пумпи где је туристичка организација "Визит Лас Вегас" првих 100 возача наградила са 100 долара за куповину горива како би их подстакла да путују у Лас Вегас. Али мало је њих размишљало о проводу:
"Сад морам да пешачим и идем возом. Тешко је, заиста јесте", рекао је Роберт Џексон из Ел Сегунда.
У Америци, земљи где је пешачење деценијама важило готово за социјални пораз, то звучи скоро као објава ванредног стања.
У Чикагу цркве деле картице за бензин као хуманитарну помоћ, док се на друштвеним мрежама све више младих хвали - аутобусом. Некада је статусни симбол био велики СУВ, данас је статусни симбол психолошка стабилност при проласку поред бензинске пумпе.
Наравно, постоје и победници. Власници "тесле" сада са осмехом гледају цене горива као људи који су преживели апокалипсу нашавши се прошле године на удару политичких критика.
Један власник "сајбертрека" објавио је видео испред пумпе на којој се виде цене горива уз коментар:
"Не знам када сам последњи пут гледао цене горива, осим због овог видеа".
Неки су у кризи видели и пословну прилику. Када је Рене Токи, директорка кампа "Фарли" у Масачусетсу, схватила да пун резервоар плаћа готово 40 долара више него раније, пало јој је на памет да летњи камп представи као начин штедње: уместо да цело лето развозе децу с једне активности на другу, родитељи могу да их пошаљу код ње, а свој ауто паркирају бар на неколико дана.
Америка је тако стигла до занимљиве тачке: земља која је деценијама градила култ не једног, него два аутомобила по домаћинству, сада разматра аутобус као рационалан избор, а одрасли мушкарци у "барби" аутомобилима постају симбол економске сналажљивости.