Европске државе све озбиљније разматрају сценарио у ком би морале саме да организују одбрану континента уколико би се Сједињене Америчке Државе постепено повукле из НАТО-а или блокирале функционисање Алијансе у случају сукоба са Русијом, објавио је британски "Економист".
Иако званичници НАТО-а избегавају да јавно говоре о томе, иза затворених врата већ се разрађује такозвани "план Б" – алтернативна структура европске колективне безбедности без ослањања на Вашингтон.
Повод за све озбиљније страхове европских савезника постали су потези америчког председника Доналда Трампа, који је последњих месеци више пута довео у питање америчку посвећеност НАТО-у и Члану 5, кључној одредби о колективној одбрани.
Највећи шок у европским престоницама изазвала је одлука Вашингтона да откаже распоређивање америчке оклопне бригаде у Пољску, као и најаве о повлачењу хиљада америчких војника из Немачке и других делова Европе.
Истовремено, САД су отказале и распоређивање јединице крстарећих ракета у Немачку, која је требало да попуни важан део европске одбране.
Према наводима западних аналитичара и безбедносних извора, европске владе су дуго веровале да ће имати довољно времена да постепено ојачају сопствене армије и замене кључне америчке способности – пре свега обавештајне системе, сателитски надзор, логистику и противракетну одбрану. Међутим, брзина америчког повлачења озбиљно је уздрмала ту процену, наводи "Економист".
Додатну забринутост изазвао је рат против Ирана, током којег су САД потрошиле огромне количине ракета и муниције, што је довело до кашњења испорука европским савезницима и Украјини.
Истовремено, унутар НАТО-а све чешће се поставља питање да ли би Вашингтон уопште стао у одбрану Европе у случају директног сукоба са Русијом.
Неки европски званичници страхују чак и од могућности да би Америка могла активно да блокира реакцију НАТО-а.
"Криза око Гренланда била је позив на буђење. Схватили смо да нам је потребан 'план Б'", рекао је један шведски одбрамбени званичник, алудирајући на Трампове претње Данској због Гренланда.
Према информацијама које су процуриле из више европских војних кругова, поједине армије већ припремају поверљиве планове за функционисање без америчке подршке и без комплетне НАТО командне инфраструктуре.
Највећи проблем за Европу није само недостатак оружја, већ сама структура НАТО-а, која је деценијама грађена око америчког лидерства. Врховни савезнички командант Европе увек је амерички генерал, а читав систем командовања, комуникација, обавештајних података и координације ослања се на САД.
"Америчко вођство је лепак који држи Алијансу на окупу. Без њих бисмо вероватно видели распад читавог система одвраћања", оценио је Луис Симон, директор Центра за безбедност, дипломатију и стратегију у Бриселу.
Због тога европски "план Б" не подразумева само повећање војних буџета, већ и стварање потпуно нове командне структуре способне да функционише без Вашингтона.
Као најреалнија основа за такву структуру помиње се Заједничке експедиционе снаге (ЗЕС), савез десет углавном балтичких и нордијских држава под британским вођством. У тој групи налазе се Британија, Данска, Шведска, Финска, Норвешка, Исланд, Естонија, Летонија, Литванија и Холандија.
ЗЕС је основан 2014. године као брза војна формација која може деловати независно од спорих процедура НАТО-а. Посебно је значајно што овај механизам не захтева консензус свих чланица, што га чини далеко оперативнијим у кризним ситуацијама.
Британски генерал Џим Морис раније је поручио да ЗЕС може да реагује и без консензуса.
Ова формација већ има сопствене системе за комуникацију, планирање, логистику и обавештајни рад, а њен штаб налази се у близини Лондона. Поред тога, Британија поседује нуклеарно оружје, што се сматра важним фактором одвраћања.
Међутим, аналитичари указују да ЗЕС има и значајне слабости. У њему нема великих европских сила попут Француске, Немачке и Пољске, а поједини званичници доводе у питање и стварну војну спремност Британије.
"Енглеска је свима омиљени ујак. Али пати од синдрома 'Даунтонске опатије' – одржава привид моћи, али нема довољно новца", оценио је један европски званичник.
Управо зато многи сматрају да би Немачка, која драстично повећава војни буџет, могла постати кључни елемент новог европског одбрамбеног система.
Према проценама западних стручњака, у случају озбиљне кризе са Русијом, земље Балтика, Скандинавије и Пољска бориле би се одмах, без обзира на то да ли би НАТО формално активирао Члан 5.
"Нико не би чекао да Португалци расправљају у Северноатлантском савету док рат траје", оценио је британски аналитичар Едвард Арнолд.