Литвански министар спољних послова Кестутис Будрис изјавио је да би Европа требало да поново покрене питање замрзнутих руских средстава док трага за начинима да финансијски подржи Украјину и појача притисак на Москву да пристане на преговоре о мировном споразуму, пренео је "Политико".
Будрис је додао да је прошлогодишњи споразум о зајму од 90 милијарди евра за Украјину био користан корак, али не и коначан одговор на дугорочне потребе Кијева.
"То није крај", рекао је Будрис и навео да руска државна имовина замрзнута у Европи остаје "прави ресурс подршке Украјини" и "права полуга да се Русија примора на преговоре", преноси Танјуг.
Европска унија се на крају определила за бескаматни зајам од 90 милијарди евра за Украјину за 2026. и 2027. годину, финансиран преко задуживања ЕУ, а не директним коришћењем замрзнуте руске суверене имовине, након што је такав план наишао на противљење Белгије због правних ризика, као и на политички отпор Мађарске, подсетио је "Политико".
Мађарска је касније повукла вето на зајам, чиме је отворен пут за његово одобрење. Лидери ЕУ су задржали право да користе имовину за отплату ако Русија не буде платила репарације.
Будрис је указао да је питање ефикасно одложено споразумом о зајму, али да би сада требало да се врати на политичку агенду.
"Радујем се разговору о том питању", рекао је он за "Политико" на Глобсек Форуму у Прагу, додајући да оно није затворено.
Према његовим речима, Украјини ће и даље бити потребно значајно финансирање, чак и након што се тренутни пакет подршке заврши. Он је закључио да се Кијев и даље суочава са недостатком средстава за потребе безбедности и одбране током ове године.
Москва је више пута упозорила да коришћење замрзнутих руских средстава представља отворену пљачку државне имовине Русије, као и да ће узвратити реципрочним мерама уколико до тога дође.