Кина ограничава путовања својих водећих стручњака за вештачку интелигенцију, укључујући запослене у компанијама "Алибаба" и "Дипсик", док Пекинг настоји да ојача самосталност у областима вештачке интелигенције, роботике и производње полупроводника, преноси "Блумберг".
Позивајући се на неименоване изворе, "Блумберг" наводи да су кинеске власти почеле да захтевају посебна одобрења за путовања у иностранство од водећих истраживача у области АИ, директора компанија, оснивача стартапова и инжењера.
Мере, које Пекинг није ни потврдио ни демантовао, наводно су део шире стратегије заштите технологија од стратешког значаја.
Према изворима агенције, кинеске власти сада водеће стручњаке за вештачку интелигенцију третирају као ресурс од националног безбедносног значаја, подвргавајући их ограничењима која су раније важила углавном за нуклеарне научнике и руководиоце државних компанија.
Прошлог месеца кинески регулатори блокирали су планирану аквизицију вредну две милијарде долара, којом је "Мета" желела да преузме кинески АИ стартап "Манус", који је 2025. године преселио седиште у Сингапур.
Наводно је двојици руководилаца компаније "Манус" било забрањено да напусте Кину током истраге о тој трансакцији, док је Пекинг истовремено пооштрио ограничења за америчке инвестиције у кинески технолошки сектор.
Према "Блумберговим" изворима, најновија ограничења путовања нису директно повезана са случајем "Манус", већ представљају део шире политике спречавања одлива кључних технологија ка Западу.
За Пекинг је, како се наводи, контрола над стручњацима логичан следећи корак након ограничења извоза других елемената неопходних за развој вештачке интелигенције.
Кина је прошле године у два наврата ограничила извоз 14 ретких минерала који су кључни за производњу високотехнолошке војне опреме. Такође је забранила извоз полупроводника који покрећу суперкомпјутере и центре података за вештачку интелигенцију, као и алата за њихову производњу и обраду.
Кина производи најмање 60 одсто светских ретких земних метала и прерађује око 90 одсто укупне глобалне количине.
Ограничавањем извоза Пекинг покушава да изједначи позиције са Сједињеним Америчким Државама и њиховим савезницима, који настоје да искључе Кину из глобалних ланаца снабдевања, али и да стекне додатну предност у трговинским преговорима са Вашингтоном.
Актуелни кинески петогодишњи план развоја до 2030. године предвиђа ванредне мере за постизање самодовољности у производњи полупроводника, развоју вештачке интелигенције и напредне индустријске производње.