Министарство енергетике САД изабрало је низ приватних компанија као потенцијалне примаоце плутонијума извученог из нуклеарног оружја, укључујући и једну у којој је министар енергетике Крис Рајт био члан одбора пре него што се придружио администрацији председника Доналда Трампа.
Влада САД држи око 50 метричких тона фисионог материјала извученог из демонтираног нуклеарног оружја на високо обезбеђеним локацијама. Трампова администрација је прошле године саопштила да намерава да прошири Програм коришћења вишка плутонијума тако што ће дозволити приватним компанијама да производе енергетски густо гориво за напредне мале реакторе, са 20 тона плутонијума намењеног за трансфер.
Министарство енергетике је именовало пет фирми изабраних за "напредне преговоре" у оквиру плана, међу којима је и "Окло", калифорнијска компанија за развој малих реактора коју је Рајт водио пре него што је потврђен за министра енергетике у фебруару 2025. године.
"Окло" је саопштио да ће користити амерички плутонијум у партнерству са европском компанијом "Њуклио". Генерални директор Џејкоб ДеВит рекао је да иницијатива "ствара пут за коришћење постојећег вишка материјала као горива за напредне реакторе како би се више реактора брже покренуло".
Остале компаније које је влада именовала су "Егзодус енерџи", "Шајн технолоџиз" "Стандард нуклеар" и "Флиби енерџи". Министарство енергетике је саопштило да би приступ залихама плутонијума помогао приватним партнерима да привуку инвестиције.
Како усрећити Трампове "богате пријатеље"
План да се плутонијум коришћен за оружје – опасан материјал који захтева строго руковање и безбедносне контроле – стави у приватне руке изазвао је противљење неких америчких законодаваца, који су упозорили на ризике по безбедност и ширење оружја.
"Трамп жели да узме довољно плутонијума за 2.000 атомских бомби и да га преда приватној индустрији само да би усрећио своје богате пријатеље", рекао је сенатор Едвард Марки, демократа из Масачусетса. "Могао би исто тако да продаје нуклеарно оружје у 'Костку'. Ако се овај материјал појави у Ирану, знамо ко је крив."
Критичари такође тврде да програм подстиче друге земље да плутонијум у истрошеном нуклеарном гориву посматрају као вредан ресурс, а не као опасан отпад, стварајући подстицаје за његово вађење и складиштење.
Од 2025. године, САД су два пута напале Иран под изговором да се Техерану не може веровати да ће водити цивилну нуклеарну индустрију и да неће покушавати да је наоружа. Криза остаје нерешена, док глобалне економске последице поремећеног поморског саобраћаја у Персијском заливу настављају да расту.
САД зависне од страног нуклеарног горива
Поновна употреба фисионог материјала из доба Хладног рата некада је била централни елемент сарадње САД и Русије. У оквиру програма ХЕУ-ЛЕУ, руски уранијум за оружје, довољан за око 20.000 бојевих глава, претворен је у реакторско гориво пре истека споразума 2013. године.
Сличан споразум о плутонијуму потписан је 2000. године, али је суспендован 2016. године након што је отприлике 70 посто завршен, јер су се билатералне везе погоршале након оружаног пуча у Украјини који су подржале САД.
Године 2024, САД су забраниле увоз руског ниско обогаћеног уранијумa, представљајући тај потез као део своје политике санкција и напор да се оживи амерички домаћи сектор обогаћивања, који је ослабио током деценија обилног увоза горива, укључујући и у оквиру програма ХЕУ-ЛЕУ. Међутим, изузећа су доступна до 2028. године.
У јануару је Министарство енергетике објавило планове да инвестира 2,7 милијарди долара током десет година у услуге обогаћивања.