Француска Национална скупштина једногласно је усвојила одлуку о укидању такозваног Црног законика, прописа из 1685. године којим је било регулисано ропство у француским колонијама и којим су поробљени људи третирани као имовина.
За укидање закона гласала су сва 254 присутна посланика, чиме је формално окончано постојање једног од најмрачнијих правних аката из колонијалне прошлости Француске.
Црни законик потписао је краљ Луј Четрнаести 1685. године. Његових 60 чланова уређивало је готово сваки аспект живота робова у француским колонијама. Један од чланова дефинисао је поробљене људе као "покретну имовину", док су други предвиђали строге казне за одбегле робове и ограничавали њихова основна права.
Председник Француске Емануел Макрон поздравио је одлуку парламента и оценио да тај закон "никада није смео да опстане након укидања ропства" 1848. године.
"Ћутање и равнодушност према Црном законику током готово два века више нису превид, већ облик увреде", поручио је Макрон.
Он је додао да Француска не сме да одбацује разговор о могућим репарацијама за потомке робова, али је упозорио да држава не сме да даје обећања која не може да испуни.
Током расправе у парламенту више посланика изразило је неверицу да је закон формално остао на снази скоро 180 година након укидања ропства.
Посланик са Мартиника Стеви Густав, чији су преци били робови, рекао је да ниједна одлука не може да надокнади векове патње.
"Ми нисмо потомци робова. Ми смо потомци слободних људи који су насилно претворени у робове", рекао је Густав.
Француска је била трећа највећа сила у трговини робљем, иза Британије и Португала. Историчари процењују да је око 1,4 милиона Африканаца превезено у француске колоније, углавном на плантаже шећера на Карибима. Посебно место у тој историји заузима некадашња француска колонија Хаити, где су робови почетком 19. века подигли устанак и изборили независност. Ипак, Француска је потом од Хаитија захтевала да бившим власницима робова исплати одштету, дуг који је та земља отплаћивала све до 1947. године.
Данашња француска прекоморска подручја, међу којима су Гвадалупе, Мартиник, Француска Гвајана и Реунион, и даље се суочавају са вишом стопом сиромаштва и незапослености од континенталне Француске.
Присталице укидања закона оцењују да је реч о симболичном, али важном кораку у суочавању Француске са наслеђем колонијализма и ропства.