Индустрија прикупљана корисничких података са интернета, која је на томе згрнула милијарде долара, сад се налази пред великим искушењем: да ли да те податке прода америчкој влади и по којој цени, пише "Политико".
Почетком године је Служба за имиграцију и царине (ИЦЕ) затражила савет за "директну подршку истрагама" путем прегледа корисничких података са друштвених мрежа, претраживача или онлајн-куповине. ИЦЕ још није објаснио како намерава да користи те информације.
"За мене је шокантно видети црно на бело да влада покушава да користи екосистем дигиталних реклама како би пронашла и ловила мигранте", каже Брајан О'Кели, који је својевремено дизајнирао систем за онлајн рекламе.
"Ово ме чини јако нервозним, јер људе могу да циљају на основу свакодневне употребе интернета и друштвених мрежа. То је застрашујуће", додаје О'Кели, сада директор једне фирме за АИ-оглашавање.
Рекламна индустрија већ деценијама прикупља информације о стотинама милиона Американаца путем профила на друштвеним мрежама, апликација, мобилних телефона, претраживача, итд. Те податке онда користи да направи профиле породица, пријатеља, омиљених брендова или путних навика, а онда их продаје компанијама које желе да циљано рекламирају услуге.
Интересовање за ове податке није ново. Савезна влада је 2022. године објавила извештај у којем спомиње "растућу важност" корисничких информација са интернета. Министарство безбедности (ДХС), царинско-гранична служба (ЦБП) и ИЦЕ су већ у неколико наврата куповали овакве податке, а Пентагон их је користио за навођење војних удара у иностранству.
Проблем је што је сада на власти Доналд Трамп, па демократе страхују да би информације о политичкој склоности неких Американаца могле да омогуће политичку репресију, пише "Политико".
"Све што нас разликује од других може да се искористи да нас подели у групе и идентификује с ким имамо посла", каже Брајан Меј из Бироа за интерактивно рекламирање (Interactive Advertising Bureau).
Званични став ИАБ је да "информације које се сакупљају од корисника ради дигиталног рекламирања не могу да се искористе у друге сврхе", каже адвокат Мајкл Хан.
Рекламна индустрија сад покушава да убеди државе под контролом демократа, попут Калифорније, да забране продају података властима како би избегли федералне прописе који би ограничили слободу продаје података уопште.
Дејвид ЛеДук из удружења мрежних рекламера (НАИ) каже да неки предложени закони у Конгресу садрже "прешироке мере које би забраниле сву продају, прикупљање и дељење одређених информација", што би нанело велику штету индустрији.
У међувремену, корпорације које зарађују од прикупљања и продаје личних података ћуте и чекају. Поучени су примером АИ компаније "Антропик", која је одбила да се њен софтвер користи за ратовање, да би је Пентагон одсекао од приступа свим државним уговорима.
"Гарантујем вам да ће неко да одговори, јер је реч о парама. Има много малих и средњих рекламних компанија које се боре за опстанак. Па зашто не би узеле милионе долара од владе?" каже О'Кели.