Ал Карнс, подсекретар британског Министарства одбране за оружане снаге, изјавио је да Велика Британија мора бити спремна да користи високо аутоматизоване системе наоружања који могу да делују без директног људског одобрења.
Према важећој политици Уједињеног Краљевства, у процесу идентификације, избора и напада на циљеве мора постојати одговарајуће људско учешће.
Међутим, Карнс сматра да би та правила могла бити ублажена, јер, како је навео, противници Британије неће оклевати да користе системе способне да самостално доносе одлуке о употреби силе.
"Увек кажем да човек мора бити у петљи одлучивања. Али морате имати способност да га, када је потребно, изузмете из тог процеса, јер наши противници неће бринути о томе да ли је човек укључен у доношење одлука", изјавио је Карнс за лист "Фајненшел тајмс" током војног сајма беспилотних система у Риги.
Он је додао да развој технологије и савремени облици ратовања намећу потребу за преиспитивањем досадашњих ограничења.
"Фајненшел тајмс" наводи да Сједињене Америчке Државе и Украјина већ користе системе вештачке интелигенције за идентификацију и одабир циљева на бојишту, док се претпоставља да сличне технологије примењује и Русија.
У Америци је оваква жеља довела до сукоба између Пентагона и компаније "Атропик", која се супроставила жељи да редефинише свој АИ систем "клод", како би могао да аутономно доноси одлуке у војним операцијама.
Случај је завршио на суду, а Доналд Трамп је компанију прогласио за непријатеља, због чега је уговор прекинут и забрањена јој је сарадња са свим партнерима Пентагона.
Због тога је Министарство одбране морало да се окрене другим технолошким компанијама и са њима потпише уговор о сарадњи.
Британско Министарство одбране је још у фебруару покренуло ревизију законских правила која регулишу употребу беспилотних и аутономних борбених система, уз образложење да постојећи оквир мора бити прилагођен "савременим безбедносним претњама".
С друге стране, Русија и даље заступа став да људски фактор мора остати коначан арбитар у одлучивању о употреби оружја.
"Вештачка интелигенција може да даје савете, а ти савети могу бити бољи од онога до чега би човек сам дошао. Али одговорност за коначну одлуку увек мора да сноси конкретна особа", изјавио је прошле године руски председник Владимир Путин.
Питање употребе аутономних система који могу самостално да доносе одлуке о животу и смрти све више изазива расправе широм света.
Према истраживању агенције "Паблик фирст" из фебруара ове године, око трећина испитаника у Немачкој подржава употребу таквих система на бојишту.
У Сједињеним Државама, Великој Британији, Канади и Француској подршка је значајно нижа и не прелази 22 одсто.
Развој војне вештачке интелигенције последњих година постао је једно од кључних поља технолошког надметања великих сила, док критичари упозоравају да би препуштање одлука о употреби смртоносне силе машинама могло да отвори озбиљна етичка и безбедносна питања.