Док се Европска унија на међународној сцени труди да наступи јединствено, иза кулиса Уједињених нација води се права дипломатска битка између две чланице блока – Аустрије и Немачке.
Наиме, у среду ће Генерална скупштина Уједињених нација бирати две несталне чланице Савета безбедности за мандат 2027–2028. године. Међу кандидатима су Немачка, Аустрија и Португалија, а према проценама дипломата Португалија је готово сигуран избор, па се главна борба води између Беча и Берлина.
Колико је ривалство постало озбиљно показује и порука коју аустријске дипломате ових дана шаљу колегама из света.
"Гласајте за нас управо зато што нисмо Немци", рекао је један високи аустријски дипломата за "Политико".
Иако на први поглед звучи као шала, иза те поруке крије се озбиљан покушај Беча да своју величину претвори у предност. Аустрија се представља као војно неутрална и несврстана држава која, за разлику од великих сила, може да заступа интересе мањих земаља.
"Не ради се о правима политичких тешкаша, већ о равнотежи права свих држава", поручују аустријски званичници.
Са друге стране, Берлин не крије да место у Савету безбедности сматра важним инструментом за јачање међународног утицаја земље. Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је да су он, министар спољних послова Јохан Вадефул и читава влада учинили све како би обезбедили подршку Генералне скупштине УН.
Према наводима "Политика", Вадефул је последњих дана у Њујорку одржао око 80 састанака са министрима и амбасадорима покушавајући да обезбеди гласове за немачку кандидатуру.
Аустријанци тврде да се иза кулиса води "тврда игра", уз покушаје преотимања подршке и мењања раније датих обећања.
У Бечу верују да имају две важне предности. Прва је чињеница да Аустрија није чланица НАТО-а, што јој, према њиховом мишљењу, доноси додатне симпатије међу државама Африке, Азије и Латинске Америке. Друга је то што је кандидатуру за место у Савету безбедности поднела неколико година пре Немачке и већ дуго гради мрежу подршке.
За Фридриха Мерца евентуални пораз од Аустрије имао би много шире последице од једног изгубљеног гласања. Немачка је последњих деценија редовно успевала да обезбеди место у Савету безбедности, па би неуспех против знатно мање Аустрије представљао озбиљан дипломатски ударац за канцелара који је на власт дошао са обећањем да ће обновити немачко лидерство у Европи.
Неки дипломате сматрају да би на исход могли да утичу и поједини потези Берлина на међународној сцени. Међу њима се помињу Мерцове раније изјаве о међународном праву током сукоба са Ираном, као и перцепција дела чланица УН да Немачка није довољно критиковала Израел због цивилних жртава у Гази и Либану.
Свестан тих примедби, Вадефул је последњих дана заоштрио тон према израелским војним операцијама у Либану и поручио да ће Немачка бити "заговорник међународног права".
У самој завршници кампање немачки шеф дипломатије посегао је и за аргументом који је посебно разљутио аустријску страну – поручио је да би за Савет безбедности било боље да у њему седи "једна мања европска држава и Немачка", него две мале чланице ЕУ, мислећи пре свега на Португалију и Аустрију.
Да ли ће превагнути немачка политичка тежина или аустријска неутралност, биће познато након гласања 191 државе чланице УН, које ће се одржати тајним гласањем у више кругова, све док две земље не обезбеде потребну двотрећинску већину.