Док је пажња светске јавности последњих месеци усмерена на Ормуски мореуз, један од најважнијих енергетских коридора на свету – прво на блокаду коју је започео Иран, а потом и истоветни одговор Сједињених Америчких Држава – све чешће се помиње и други стратешки пролаз – Баб ел-Мандеб.
Исламска Република последњих дана, у јеку нових америчких напада после више седмица крхког примирја, запретила је блокадом другог мореуза који се чак физички и не налази у близини њене територије.
Претње Техерана да би могао потпуно да затвори Ормуски мореуз, а потом и да блокира Баб ел-Мандеб, дошле су у тренутку велике енергетске кризе, када је тржиште већ под великим притиском, што је проузроковало раст цена у овом сектору.
Врата суза
Баб ел-Мандеб, што на арапском значи "Врата суза", налази се између Јемена на Арапском полуострву и Џибутија и Еритреје на Рогу Африке.
Повезује Црвено море са Аденским заливом и Индијским океаном, представљајући јужни улаз у пловни пут који преко Суецког канала спаја Европу и Азију.
На свом најужем делу широк је свега око 26 километара, што га чини једним од најважнијих светских поморских "уских грла".
У нормалним околностима, кроз овај мореуз пролази око десет одсто светске трговине.
Реч је о милионима контејнера који из Кине, Индије и других азијских држава путују ка европским лукама, али и о огромним количинама нафте и течног природног гаса намењеним европском и медитеранском тржишту.
Према различитим проценама, кроз Баб ел-Мандеб је током 2024. године прошло више од четири милијарде барела нафте и нафтних деривата, што представља око пет одсто укупне светске потрошње нафте.
Значај овог пролаза додатно расте када се посматра у комбинацији са Ормуским мореузом. Док Ормуз представља главни излаз за нафту из Персијског залива, Баб ел-Мандеб је кључна карика која ту нафту доводи до Суецког канала и европских потрошача.
Другим речима, велики део енергената који напуштају Залив мора да прође кроз оба мореуза.
Због тога аналитичари упозоравају да би истовремени проблеми у Ормузу и Баб ел-Мандебу представљали један од најтежих удараца глобалном енергетском систему у модерној историји.
Море је већ немирно
Последњих година Баб ел-Мандеб је већ постао једно од главних жаришта светске трговине. Напади јеменских Хута на трговачке бродове у Црвеном мору натерали су бројне транспортне компаније да избегавају овај правац и своје бродове шаљу око Рта добре наде на крајњем југу Африке.
Та алтернатива продужава путовање између Азије и Европе за десет до петнаест дана и значајно повећава трошкове горива, осигурања и транспорта.
У случају потпуне блокаде Баб ел-Мандеба, последице би биле далеко озбиљније.
Бродови који би кретали из Азије ка Европи били би приморани да заобилазе читав афрички континент. То би значило веће транспортне трошкове, кашњења у испоруци робе и нови раст цена на глобалном тржишту. Посебно би биле погођене европске земље, које се већ годинама суочавају са енергетским изазовима и инфлаторним притисцима.
Највећи страх ипак се односи на тржиште нафте.
Већ сама могућност затварања Ормуског мореуза изазива снажне реакције берзи и скок цена енергената. У тренутку највеће кризе, "брент" нафта је ишла и преко 150 долара по барелу, док је у овом тренутку близу границе од 100 долара.
Ако би уз Ормуз био угрожен и Баб ел-Мандеб, светско тржиште би се суочило са двоструким шоком.
Поједине процене наводе да би у том случају било угрожена чак четвртина светског снабдевања нафтом и гасом, што би неминовно довело до драстичног раста цена енергената, транспорта и бројних индустријских производа.
За Иран, претње затварањем Баб ел-Мандеба представљају и важан политички инструмент.
Да ли и како Техеран може да затвори Баб ел-Мандеб?
Док Техеран директно контролише Ормуски мореуз, његов утицај на други стратешки пролаз био би остварен преко савезничког покрета Хута у Јемену.
За разлику од Ормуза, где Иран контролише северну обалу и практично има директан утицај на пловидбу, ситуација са Баб ел-Мандебом је знатно сложенија.
Овај мореуз се налази више од 2.000 километара од иранске територије, између Јемена на Арапском полуострву и Џибутија и Еритреје на афричкој обали. Формално посматрано, Иран нема никакву територијалну контролу над овим стратешким пролазом.
Управо зато Техеран не прети да ће лично затворити Баб ел-Мандеб, већ рачуна на своје савезнике у Јемену – побуњенички покрет Хути.
Ова група, коју бројне западне и регионалне службе сматрају најважнијим иранским савезником на Арапском полуострву, контролише велики део јеменске обале Црвеног мора, укључујући подручја у непосредној близини мореуза.
Последњих година, Хути су више пута доказали да располажу ракетама, дроновима и поморским средствима способним да угрозе трговачке бродове у Црвеном мору.
Док је Ормуски мореуз под директним утицајем иранске морнарице и ИРГЦ, Баб ел-Мандеб је међународни пловни пут који надзиру бројне светске и регионалне силе.
Потпуна блокада захтевала би дуготрајну контролу над читавим пролазом, што би готово сигурно изазвало снажан војни одговор Сједињених Америчких Држава, европских савезника и регионалних држава.
Зато већина аналитичара сматра да је реалнији сценарио делимична блокада или континуирани напади на поједине бродове, што би превозницима било довољно да избегавају овај правац и преусмеравају пловидбу око Африке.
Другим речима, Иран вероватно не може да "закључа" Баб ел-Мандеб на начин на који је учинио са Ормуским мореузом, али преко Хута свакако може да га учини довољно опасним да озбиљно поремети светску трговину и додатно подигне цене нафте и транспорта.
Управо зато многи аналитичари сматрају да Техеран покушава да покаже како располаже са два стратешка механизма притиска на глобалну економију.
Много више од мореуза
У условима ескалације сукоба на Блиском истоку, то представља снажну поруку западним државама да се евентуални рат не би задржао само на територији Ирана, већ би се прелио и на кључне светске поморске руте.
Проблем за светску економију лежи у чињеници да за Баб ел-Мандеб практично не постоји права замена. Иако бродови могу да заобиђу Африку, та рута је знатно дужа, скупља и мање ефикасна.
Због тога неки економски аналитичари чак упозоравају да би дуготрајна блокада могла да произведе веће последице по глобалну трговину него изолована блокада Ормуског мореуза.
У актуелним геополитичким околностима Баб ел-Мандеб тако постаје много више од још једног морског пролаза на карти света.
Он представља једну од тачака у којој се укрштају интереси великих сила, енергетска безбедност Европе, кинеска и индијска трговина, али и регионални сукоби на Блиском истоку. Свака претња његовом затварању има последице далеко шире од самог региона Црвеног мора.
Уколико би дошло до истовременог поремећаја пловидбе кроз Ормуски мореуз и Баб ел-Мандеб, свет би се суочио са највећим тестом отпорности глобалних ланаца снабдевања још од нафтних криза седамдесетих година прошлог века.