Агресија Немачке у Другом светском рату била главни повод за стварање Уједињених нација, а осам деценија касније Немачка криви Русију, која поднела највеће жртве да заустави немачку агресију, за што није успела да постане нестална чланица, иако је Берлин био нестални члан Савета безбедности УН више пута.
Међутим, историја се понавља, Немачка се опет наоружава.
Немачком министру спољних послова Јохану Вадефулу није пошло за руком да Немачку погура у СБ УН.
Уз јако лобирање, није успео да одобровољи двотрећинску већину ни пријемом који је организовао у понедељак на Тргу УН уз џез бенд, немачке кобасице и штанд са сладоледом. Није му се посрећило ни то што је током недавног обраћања у УН, где је говорио о затварању Ормуског мореуза, "грешком" сео за сто СБ у облику потковице након чега су га замолили да се премести у редове иза, јер су та места резервисана за чланице СБ УН.
Иако већ извесно време неуспешно покушава да реформом Уједињених нација, дође до места сталне чланице Савета безбедности, Немачка овога пута, у среду, није успела да домогне ни позиције несталне чланице. Уместо да то припише свом дипломатском неуспеху, Берлин је за овакав исход окривио Москву – оптужујући је да је "подстицала негативна расположења и да је лобирала против Немачке". Уз то, гласова их је коштала и подршка Израелу у сукобу на Блиском истоку.
Вадефул је оптужио Кремљ да је агитовао против Берлина због његове "непоколебљиве подршке" Украјини маневрисањем како би је блокирао у најмоћнијем телу УН, пренео је "Политико".
"Није тајна да Русија не жели такав глас за столом Савета безбедности и да је такође подстакла расположење против нас", рекао је Вадефул.
Немачку су у СБ УН прегласале Аустрија и Португалија које су заузеле две позиције предвиђене за Западну Европу. Према објављеним резултатима гласања, Берлину је била потребна двотрећинска већина (127) да би добио место у Савету безбедности, али је Немачка добила само 104 гласа. Португалија је освојила 134 гласа, док је Аустрија прикупила 131.
Пре гласања Вадефул је водио агресивну кампању лобирања, али делегати су на крају фаворизовали Португалију и Аустрију, земље које је Вадефул изгледа видео као "мање утицајне" европске земље.
"Добра понуда" коју је изнео Вадефул пре гласања, наводећи да је Немачка спремна да преузме одговорност у важном одбору, истичући да је један од најважнијих донатора УН, није била довољна за пролаз. У данима пре гласања, Вадефул је истицао како су шансе добре, а да је ово такмичење и демократија, да могу да победе, али и изгубе и да је и једно и друго могуће. А плочу је променио, чим је изгубио трку.
Немачки канцелар Фридрих Мерц је покушао да буде суздржан у поразу, па је честитајући Аустрији и Португалији, рекао да Немачка није постигла свој циљ, али да "резултат не мења задатке са којима се суочава у УН".
Опозиција је с друге стране, била јасна – за овај "сраман пораз", заслужни су Мерц и Вадефул.
Пораз Немачке ће вероватно, додатно појачати критике на већ политички ослабљеног Мерца. Посебно што је своју кампању заснивао на обећању да ће вратити лидерску улогу своје земље у Европи.
Лидерка крајње десничарске Алтернативе за Немачку (АФД) Алис Вајдел оценила је, како преносе немачки медији, да је пораз "срамота" и неуспех канцелара да обнови међународни углед земље.
"Док је Мерц на почетку свог мандата желео да 'врати нашу земљу на међународну сцену', Немачка сада остаје без места у Савету безбедности УН", навела је Вајдел.
Посланик АФД-а Маркус Фронмајер је истакао да је ово "резултат година идеолошке заслепљености, нереалне спољне политике која изолује Немачку на међународном нивоу".
Некадашњи амбасадор Србије при УН Бранко Бранковић објашњава да постоји пет регионалних група које дају своје кандидате за сва могућа тела у УН, а да Немачка није добила апсолутну подршку чак ни унутар свог региона.
"Процедура је таква да у зависности од договора унутар регионалне групе, предлажу се два кандидата. Чињеница је да је Немачка добила потпуну сагласност своје западне групе, не би било три кандидата (Аустрија, Португалија, Немачка) јер је пракса да из сваке групе буду два кандидата. Немачка је у овом случају, испала као трећи кандидат јер није добила сагласност у оквиру своје групе", објашњава Бранковић за РТ Балкан.
Коментаришући пребацивање кривице за неуспех на рачун Русије, Бранковић истиче да до сада, није било случајева да једна земља може лобирањем да придобије чак 100 делегација.
"Те оптужбе на рачун Русије не стоје, али је то покушај да се немачки званичници пред својом јавношћу оправдају за то што нису прошли у СБ УН", оцењује Бранковић.
Такође, Бранковић сматра да је много удела у коначном распореду имала и чињеница да свет не гледа благонаклоно на наоружавање Немачке.
"Немачка у последње време не чини себи неку велику услугу стално покушавајући да каже како ће наводно Русија да нападне Европу. Иза тога покушава да повећава буџет Немачке за наоружање, а то је одређено понашање од које се по Европи 'диже коса на глави', јер се зна шта су Немци урадили тим својим наоружавањем у два светска рата. Због тога не може да се сложи с чињеницом да Немачку треба поновно наоружавати. Због тога велики број земаља није хтео да гласа за Немачку, а то је судећи по гласовима, пола човечанства. Пре свега, земље које су страдале за време Првог и Другог светског рата нису гласале за Немачку", истиче Бранковић и додаје да је "испадању" Немачке допринело и то што је у односу на Аустрију и Португалију, Немачка више пута била нестална чланица СБ УН.
Посебно горак укус пораза оставља и то што је, како су преносили немачки медији, према информацијама из владиних кругова, Немачка уочи гласања успела да придобије обећања знатно већег броја земаља него што је потребно за двотрећинску већину. Ипак, неке од њих, по свему судећи, нису испуниле обећања. Чланови аустријске и португалске делегације славодобитно подигли руке у знак победе. А с обзиром на то да је гласање тајно, Берлин неће знати ко их је оставио на цедилу.