Рат на Блиском истоку: Председник Либана поручио да су обе земље сите рата, Израел у приправности

Делегација Хамаса стигла је данас у главни град Египта, Каиро, ради нове рунде преговора о примирју у Појасу Газе која је заказана за суботу, саопштио је Хамас.

У саопштењу се наводи да ће делегација, коју предводи вођа Хамаса у Гази, Халил ел Хаја, одржати састанке са египатским званичницима и посредницима како би завршила спровођење прве фазе примирја у Појасу Газе и пронашла одговарајуће механизме за прелазак на другу фазу споразума, пренео је Тајмс оф Израел.

Разговори су првобитно били заказани за четвртак, али су наводно одложени због због поновљених израелских напада широм Појаса Газе.

Хамас је раније одбио да прихвати предлог Одбора за мир о разоружању, тврдећи да би Израел прво требало да се придржава услова прве фазе примирја.

Руски председник Владимир Путин је изјавио да је Русија забринута због погоршања односа између земаља Блиског истока због последица сукоба у Ирану.

"Односи између суседних земаља су се погоршали, што нас, наравно, веома забрињава, јер имамо веома добре, пријатељске односе са арапским светом и земљама Залива", рекао је Путин током пленарне седнице на СПИЕФ-у.

Према његовим речима, у разговорима са иранским пријатељима, руске власти их убеђују да треба да се уздрже од напада на територији суседних држава.

Путин је рекао да је Русија у контакту са Сједињеним Државама, Ираном и Израелом у вези са иранским обогаћеним уранијумом.

"У контакту смо са Вашингтоном, Техераном и Тел Авивом", рекао је Путин на пленарној седници Међународног економског форума у ​​Санкт Петербургу.

Сједињене Америчке Државе припремају нацрт резолуције којом би Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) осудила Иран због неиспуњавања нуклеарних обавеза, изјавиле су дипломате уочи састанка Одбора гувернера агенције следеће недеље. Према наводима дипломата акредитованих при ИАЕА, америчка страна још није званично доставила текст резолуције, па детаљи њеног садржаја нису познати, пренео је Ројтерс.

Трамп: Обогаћени уранијум Ирана ће бити уништен

Међутим, очекује се да ће документ садржати захтеве да Иран омогући приступ инспекторима агенције својим нуклеарним постројењима.

Питање надзора над иранским нуклеарним програмом додатно је закомпликовано након прошлогодишњих израелских и америчких удара на три постројења за обогаћивање уранијума у Ирану.

Иако су објекти уништени или тешко оштећени, процењује се да је значајан део залиха високо обогаћеног уранијума преживео нападе. ИАЕА, међутим, није имала приступ локацијама како би то независно проверила.

Министарство финансија Сједињених Америчких Држава саопштило је данас на својој веб страници да су САД увеле нове санкције повезане са Ираном, усмерене на неколико ентитета, појединаца и танкера за течни нафтни гас (ТНГ).

Према детаљима објављеним на веб страници тог министарства, међу 12 означених ентитета је пет са седиштем на Маршалским Острвима, четири у Уједињеним Арапским Емиратима и један у Кини, пренео је Ројтерс.

Наведено је да је мета било шест пловила, укључујући четири танкера под заставом Панаме.

Либански председник Џозеф Аун изјавио је да "војна решења" не могу да донесу безбедност становницима северног Израела и позвао је на окончање дугогодишњег сукоба кроз преговоре. У интервјуу за Си-Ен-Ен, Аун је поручио да непријатељство између Либана и Израела мора да буде окончано "заувек" и упитао је израелску јавност да ли жели да настави да живи у "вечном рату".

Погинуо војник Србије у мировној мисији у Либану

Он је навео да су Либан и Израел у стању непријатељства од 1948. године и оценио је да је садашња ескалација део "ширег циклуса насиља у региону".

Аун је позвао на дипломатско решење, истичући да је Либан "спреман и посвећен" преговорима и упозорио је да наставак војног приступа неће донети трајну стабилност ни једној страни.

Председник Либана није искључио могућност састанка са израелским премијером Бенјамином Нетанјахуом, али је нагласио да би до тога могло да дође само након постизања мировног споразума.

Он је оценио да и израелски и либански народ имају прилику да изаберу између рата и дипломатије, уз поруку да су "обе стране уморне од сукоба који траје деценијама".

"Обе земље су сите рата, од 1948. године. Ово је огромна прилика (и) обе морају да изаберу: рат или дипломатија", казао је Џозеф Аун.

Иранска морнарица саопштила је да је испалила упозоравајуће ракете и дронове према америчким ратним бродовима у Оманском заливу, оптужујући Сједињене Америчке Државе за ометање поморског саобраћаја и заплену трговачких и нафтних бродова.

Према наводима иранских државних медија, Техеран тврди да су америчке поморске активности угрозиле безбедност пловидбе у региону, пренео је Ројтерс.

С друге стране, Америчка индо-пацифичка команда је саопштила да су америчке снаге током ноћи у Индијском океану пресреле санкционисани брод без држављанства "М/Т Давина".

У објави на друштвеној мрежи Икс америчка команда је навела да ће наставити са спровођењем поморских операција усмерених на разбијање илегалних мрежа и пресретање пловила за која сматра да пружају материјалну подршку Ирану.

Израелско Министарство одбране саопштило је да је са администрацијом америчког председника Доналда Трампа покренуло формалне разговоре о новом оквиру за безбедносну сарадњу који ће заменити актуелни десетогодишњи меморандум о разумевању, који истиче 2028. године.

У саопштењу се наводи да је инаугурациони састанак представника Израела и САД одржан ове недеље, а да су наредни састанци планирани у обе земље у наредним недељама, преноси "Тајмс оф Израел".

Нови оквир безбедносне сарадне је "осмишљен да ојача квалитативну војну предност армије Израела кроз проширена заједничка улагања у истраживање, развој и копродукцију, да продуби партнерство САД и Израела" и да "постепено пређе са помоћи на потпуно реципрочно партнерство".

У оквиру последњег Меморандума о разумевању, који је потписан 2016. године а ступио је на снагу две године касније, Израел је за период од десет година добио 3,8 милијарди долара (3,26 милијарди евра) војне помоћи годишње, од чега је већи део био намењен куповини оружја произведеног у САД.

УН процењују да је Либану, где Израел води рат против Хезболаха, потребно скоро 640 милиона долара да задовољи своје хуманитарне потребе.

"Хуманитарна криза у Либану је озбиљна и погоршава се", каже навела је хуманитарна агенција УН ОХА у ревидираном апелу за земљу. "Расељавања, недовољни капацитети за смештај и ограничени изгледи за безбедан повратак продубљују рањивост", наводи се, упозоравајући да "погођени људи брзо исцрпљују своје капацитете за суочавање са проблемима, а основне службе су под све већим притиском".

УН су у марту тражиле 308 милиона долара како би подржале масовну ванредну акцију коју је предводила либанска влада до краја маја. Сада се наводи да ће до краја августа бити потребно додатних 331 милион долара.

До сада је примљено само 185 милиона долара из почетног апела, каже Канцеларија Уједињених нација за координацију хуманитарних послова, додајући да је тај износ помогао да се пружи помоћ око 680.000 људи између 2. марта и 31. маја.

Циљ је сада, наводи се, да се тај број више него удвостручи како би се дошло до свих 1,4 милиона људи у Либану - око четвртине становништва - којима је, како се процењује, потребна хуманитарна помоћ у земљи.

Скоро милион људи је напустило своје домове, док се више од 1,2 милиона суочава са акутном несигурношћу у вези са храном, показује нови апел.

Притисак на цене додатно погоршава ситуацију, а трошкови воде, горива и струје порасли су за више од трећине на националном нивоу, а чак 70 процената у подручјима погођеним сукобом, наводи се у апелу.

Такође истиче притисак који сукоб ставља на здравствену заштиту у Либану, где је 62 болнице и друге здравствене установе оштећено или затворено.

Агенција наводи да се скоро 450 школа користи за смештај расељених лица, што повећава ризик од губитка знања и напуштања школовања.

Портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багеи изјавио је да неуспех Немачке у тежњама да себи обезбеди место несталне чланице Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН) представља оштру критику међународне заједнице.

"То одражава растуће глобално негодовање због неодговорног, лицемерног и саучесничког става немачког владајућег естаблишмента према геноциду у Гази и америчко-израелској војној агресији против Ирана", рекао је Багеи у објави на друштвеној мрежи Икс.

Према његовим речима, "Немачка, као један од највећих добављача смртоносног оружја Израелу, доследно је оправдавала геноцид над Палестинцима".

"Када је израелски режим покренуо агресију на Иран, Берлин је одбио да је осуди. Уместо тога, бестидно је то описао као 'прљави посао који Израел ради за све нас'", оценио је Багеи.

Како каже, свет се мења.

"Нације више не суде владама по њиховој узвишеној реторици о међународном праву, већ по њиховом стварном понашању. Они који одлуче да игноришу ову промену, неизбежно ће платити високу дипломатску цену", закључио је портпарол иранског Министарства спољних послова.

Генерална скупштина УН изабрала је у среду пет нових несталних чланица Савета безбедности за период 2027-2028. године.

Према објављеним резултатима гласања у Генералној скупштини УН, Берлину је била потребна двотрећинска већина гласова, односно 127, да би добио место у Савету безбедности, али је Немачка добила само 104 гласа.

Америчка мрежа Си-Ен-Ен објавила је видео-снимак који показује да је пожар на носачу авиона "Џералд Р. Форд", највећем ратном броду те врсте на свету, нанео знатно већу штету него што је администрација председника САД Доналда Трампа јавно признала.

Пожар је избио у марту током америчко-израелског рата против Ирана, али су америчке власти у то време умањивале значај инцидента.

На снимку се виде тешко оштећене спаваонице посаде, где су кревети морнара претворени у угљенисане и искривљене металне конструкције. Плафон изнад лежајева је готово потпуно уништен у пожару, док са њега висе оголели каблови, а под је прекривен пепелом.

"Озбиљно сам мислио да ћемо изгубити брод", изјавио је један од морнара за Си-Ен-Ен, описујући тренутке током борбе са ватром.

"Или се бориш, или умиреш", додао је он.