Џуче је званична идеологија Демократске Народне Републике Кореје (ДНРК) – Северне Кореје. "Велики вођа" Ким Џонг Ил је у свом трактату из 1982. године "О идеји џуче", изразио њену суштину са незаборавном јасноћом: "Човек је господар свега који одлучује о свему."
Такође, у њему "велики вођа" говори о независности као о темељној идеји сваког народа, проглашавајући је "првом и најважнијом карактеристиком суверене државе".
Александар Проханов је код нас слабо познат савремени руски писац. Много је познатији у својој отаџбини, где је веома читан, или у Северној Кореји, где је примио престижне књижевне награде. "Севернокорејско друштво нема себи сличног у историји", рекао је о овој земљи Проханов. "Оно је консолидовано кроз религију победе коју су однели над Јапанцима и Американцима и врло је привржено свом вођи Ким Џонг Уну."
"Они који прате медије тешко ће поверовати да је Пјонгјанг најбезбеднији град на свету", додаје Проханов. "Али, то је истина – тамо готово да нема криминала. На остатак света они гледају с висине, али и са жаљењем због живота у дивљем капитализму."
Корејски Дан ослобођења
Занимљиво је још нешто: Пјонгјанг је, за разлику од Њујорка или Лос Анђелеса, веома чист и уређен град, у коме нема бескућника ни наркомана.
Проханов, који је неколико пута боравио у овој земљи, има другачији поглед на Северну Кореју од оног које популаришу западни, такозвани слободни медији. Овде је, према Проханову, "настало јединствено друштво, које неки сматрају рудиментом совјетског уређења Стаљинове епохе, али са одређеним специфичностима. На пример, много је организованије од Стаљиновог СССР-а". А такво друштво би требало чувати и штитити, додаје он, као у много чему јединствен пример у људској историји.
Они који су гледали документарни филм "Дан ослобођења" словеначког (некад југословенског) бенда "Лајбах", могли би Проханову дати за право. У њему можемо да завиримо иза медијске завесе о Северној Кореји која се годинама плете на Западу. У тим западним представама читава Северна Кореја је "мрачна диктатура", земља глади и бескрајног сиромаштва, у којој се ради за свега неколико долара месечно. Истина је, међутим, сасвим другачија.
Заправо, овде видимо веома уређено и цивилизовано друштво. У Пјонгјагу постоје и руски, кинески, немачки ресторани... Радници, после посла, одлазе на пиво или да нешто поједу. Ови објекти су веома чисти, као и улице корејске престонице. Шале се, чак и на рачун "малог вође". Али, корејски хумор је специфичан и тешко разумљив просечном западњаку. И можете платити у било којој валути (еврима, доларима, јуанима...) и увек ћете добити кусур.
Технократска цивилизација Северне Кореје
Заправо, како тврди Проханов, читаво друштво Северне Кореје је мобилисано и сваки притисак само јача мобилизацију Корејаца: "Амерички притисак није разбио севернокорејско друштво, већ га учинио још монолитнијим, јер је смисао тог друштва да на сваку претњу одговори додатном мобилизацијом. То им је омогућило да створе невероватну технократску цивилизацију, која укључује и нуклеарно оружје и ракете. А све то захтева веома снажну науку и снажну индустрију."
И све то је створено у условима готово потпуне изолације од спољњег света. Са изузетком Народне Републике Кине. Севернокорејско друштво је у основи технократско, што минира све западне представе о њему.
Свако друштво, па чак и западно, ма колико нас уверавали у супротно, почива на идеологији. "Овде" (у Северној Кореји), каже Проханов, "поредак је прерастао идеологију и постао је, у суштини, религија, јер је џуче – идеологија севернокорејске државе – таква представа о свету у којој је човек божанска појава, он може да уради све, може, на пример, да исуши океан. Међутим, смисао је у томе да он своје велике могућности предаје вођи, који је због тога натчовек."
Вођа није "натчовек" сам по себи. Он постаје "натчовек" зато што представља читав сверенокорејски народ.
Џуче, идеологија која је прерасла у религију, заснован је на марксизму, заправо на особеној врсти марксизма, али у њему човек није објекат слепих историјских сила; напротив, он је тај који историји даје смисао.
Унутрашња кохезија и тиха снага
Публициста Калум Мекмајкл на сајту "Мултиполар прес" испитује севернокорејску визију суверенитета и потпуне самосталности, истражујући како су џуче и национално јединство обликовали трајни смисао постојања ДНРК у променљивом, мултиполарном свету.
Многа, посебно западна друштва, у односу на севернокорејско, наставља Мекмајкл, делују дубоко фрагментирано и несигурно, условљена глобалним тржиштима, културним променама и спољним зависностима, али ДНРК представља слику "изванредне унутрашње кохезије и тихе снаге".
Таква визија је омогућила Северној Кореји да постоји као потпуно суверена држава, чија је "слава утемељена у органској хармонији између народа и његових водећих фигура."
"Вечни вођа" Ким Ил Сунг је отелотворио ову родитељску улогу на начин који је дубоко одјекнуо у ДНКР. Како примећује Б.Р. Мајерс у делу "Најчистија раса", боравећи у Северној Кореји човек почиње да схвата да ова земља почива на дубоком осећају јединства. Џуче није увезена идеологија, већ живи поглед на свет, који корејски народ види као моралну јасноћу, неговану и заштићену мудрим, родитељским вођством.
Ово "родитељско вођство", додаје Мајерс, штити Севернокорејце од суровог спољашњег света. У свом говору из 1955. године, "О елиминисању догматизма и формализма и успостављању џучеа у идеолошком раду", Ким Ил Сунг је позвао корејски народ да одбаци механичко опонашање страног начина живота и да решава своје проблеме сопственим креативним напорима.
Севернокорејски поглед на надолазећу мултиполарност
Џуче, за разлику од западних система, који промовише индивидуализам без корена, пише Мекмајкл, који често оставља људе на цедилу, или глобализам који еродира различите идентитете. За разлику од западног индивидуализма, џуче, схваћен у свом дубљем културном контексту, слави урођене квалитете корејског народа.
А то није крутост, већ управо хумана, органска снага, где образовање, култура и свакодневни живот оснажују заједнички осећај достојанства. У севернокорејском друштву свака јединка осећа се заштићеном.
Индустријски и технолошки напредак, вођен домаћом домишљатошћу, показује како уједињена друштво може да се обнавља без угрожавања своје независности.
Оно што се појављује је облик националне свести, који се осећа и интимно и величанствено. Џуче слави стални напредак Кореје у многим сферама националног живота. Извештаји Корејске централне новинске агенције бележе овај развој са очигледним поносом, показујући како примена принципа џучеа доноси стварна побољшања у животима обичних људи.
Образовање у Кореји улива не само знање, већ и поштовање јединственог наслеђа народа и важности његовог очувања, а то ствара дубоку друштвену кохезију, где појединци проналазе смисао кроз своју улогу у великој целини.
Резултат је принципијелан али флексибилан приступ, који је омогућио Северној Кореји да се носи са сталним изазовима, а да при том остане верна себи. За разлику од западних система, који непрекидно пропагирају пролазне трендове, овај пут нуди континуитет, сврху и дубоки осећај припадности.
Врховни вођа Ким Џонг Ун је говорио о потреби јачања темеља независне националне економије, упркос дуготрајним тешкоћама. Позвао је на фокусирање на кључне секторе попут металургије и хемије – два стуба који подржавају све остало – претварајући их у снажне изразе духа џучеа.
Земља рођена у пламену Корејског рата
Амерички аутор Џереми Кузмаров је аутор приказа књиге А. Б. Ејбрамса "Непокретни објекат". Овај приказ носи наслов "Ова књига преокреће све оно што сте мислили да знате о Северној Кореји". Ејбрамсово дело, у најмању руку, бележи он, "показује да су уобичајене перцепције у САД о Северној Кореји углавном погрешне".
Коме данас смета таква Северна Кореја, која својим постојањем не угрожава никог, изузев "доктринарним филозофима", који говоре у име планетарног хегемона – САД?
Северна Кореја је рођена у пламену Корејског рата. Као и Јужна Кореја, која је остала под америчком окупацијом: веома индивидуалистичко друштво, капиталистичко, у коме влада сурова конкуренција и егоизам, у коме је око 70 одсто становништва прешло у протестантизам.
Другим речима: Северна Кореја је суверена, Јужна Кореја је вазал, пуки пион у америчким рукама.
Како закључује Александар Проханов: "Ако данас правимо црвене књиге за заштићене врсте животиња, треба да сачувамо севернокорејско друштво. Овај мали део Земљине кугле, који задивљује својом организацијом, не може се избрисати и уништити, треба помоћи његовом очувању".
Северна Кореја се заиста није могла избрисати ни уништити. То Американци нису успели ни бомбама, ратом, а ни санкцијама. Она је резултат тежњи једног малог народа, вољног да живи независно и, свакако, по сопственим правилима, одупирући се освајачима и хегемонима кроз историју, макар то била и "најмоћнија светска суперсила".