Игра сенки – то је руски израз за оно што Британци називају "Великом игром". Британци израз "Велика игра" дугују песнику и писцу Џозефу Радјарду Киплингу. Киплинг је био типични британски империјалиста (и расиста), аутор поеме "Терет белог човека" (1899), у којој тврди да је "белом човеку" припала "незахвална улога", тежак терет да "цивилизује" читав свет.
Енглески писац Џорџ Орвел је написао да је Киплинг "империјалиста" и додао да је "морално неосетљив и естетски одвратан". Књижевни критичар Даглас Кер је приметио да је Киплинг прилично "контроверзан тумач Британске империје" и да представља оно са чиме се "треба обрачунати".
Руски израз "игра сенки" је, међутим, пише италијански писац Андреа Марћиљано на сајту "Електомагацине", далеко лепши, евокативнији и поетичнији. А он, додаје Марћиљано, далеко више узнемирује од вулгарне британске верзије.
Реч је, у ствари, о дугој борби која се током 19. века водила за превласт над Централном Азијом, између Руског и Британског царства. За контролу над "Древним путевима свиле".
То је истинска оса светске историје: трговачки путеви који воде од Кине, преко Русије, и даље ка Западу.
Гигантска сенка Кине
Игра сенки изнад Евроазије заправо никад није престајала, мада многи историчари сматрају да је то нешто типично за 19. век. Привремено је окончана бољшевичком револуцијом, а затим Другим светским ратом.
Али, у стварности, каже Марћиљано, игра сенки никад није престајала, и додаје: "Она се наставља и данас, само са другачијим протагонистима."
Много сенки, које се надвијају над Евроазијом. Једна од тих "дугих сенки" је она америчка. Која је минирала "Северни ток" и ускратила Европи приступ руским енергентима. То је, наставља италијански аутор, дуга и исцрпљујућа игра искривљених огледала.
Најпре, у игру се вратила ојачана Русија, након година постсовјетске кризе. Од Пута свиле, иначе, суштински зависе и европска и кинеска економија. Кина је сада главни играч у овом позоришту, сматра Марћиљано: "Гигантска сенка која се надвија преко читавог пацифичког региона, и пружа много даље, ка Западу."
Кина је за сада заговорник префињене игре посредовања између различитих сила, пише италијански писац, али која је спремна да зада, када сматра да је потребно, дивљи и смртоносни ударац.
Енглеска се одавно одрекла своје улоге у "Великој игри", јер јој за то недостаје снаге, мада не и амбиција. Због тога је морала да своју улогу препусти Вашингтону.
Вашингтон се, међутим, понаша "попут бика у продавници порцелана", примећује Марћиљано, који се, у борби за светску превласт, често завлачи у мрачне уличице, ћорсокаке. Зато што је, додаје он, суштински неспособан да разуме ово позориште духова, нејасних али смртоносних сенки.
Свету је неопходна нова парадигма
Недавни, катастрофални рат САД и Израела против Ирана је очигледни пример за то. Како примећује индијски публициста Пранај Кумар Шоме на сајту "Њу истерн аутлук", лица "новог светског поретка" се мењају из часа у час, а после рата у Западној Азији светски поредак више не може остати исти.
Ови напади, које су 28. фебруара покренуле САД и Израел, операцијама "Епска бес" и "Рика лава", поново су усталасали живи песак Западне Азија и читавог света. Заправо, ове промене у природи светског поретка, пише Шоме, су сеизмичке: "У трећој деценији овог века, догађај који мења парадигму је текући рат између Израела, Ирана и САД на Блиском истоку."
Овај рат, каже индијски публициста, вратио је енергетске ресурсе у главну матрицу светске политике. Кључна ствар је блокада Ормуског мореуза, која је показала да ће ресурси угљоводоника, који су били главни ослонац светске економије барем од 19. века, наставити да играју пресудну улогу у светској геополитици.
Такозвана зелена агенда, бајка о обновљивим изворима енергије, ветро-парковима и фото-ћелијама, који ће, наводно, потпуно заменити угљоводонике, била је само то – бајка. Другим речима, Евроазија са својим ресурсима остаје центар светске историје.
Либерална школа мишљења тврдила је да са све већом међусобном зависношћу земаља у области финансија и трговине, "закон џунгле", у коме је важила Хобсова изрека да је "рат свих против свих" норма, више не важи, додаје Шома, јер им је овај рат показао да нису у праву.
Свету је сада потребна нова парадигма: неопходан му је, пише индијски аутор, "исцељујући додир Глобалног југа, који мора да се суочи са новом ситуацијом и да не само позове (западне) империјалисте на одговорност, већ и да створи нови, инклузиван, праведан и егалитаран светски поредак, за нас и за наше будуће генерације".
Сенка Европе
Неки играчи у великој "игри сенки", наравно, сада изостају. Попут Британије. Други су се већ вратили у игру, пре свега, Русија и Кина.
Али, ту су и други, прилично моћни актери, примећује Марћиљано, попут Турске, разноликог и сложеног арапског света, или Африке, која се буди из дугог сна неоколонијализма. Игра сенки се наставља, а то је изненађујућа, опасна и неизвесна реалност.
Одсуство неких играча неће променити саму природу ове игре. То је празнина коју брзо попуњавају друге сенке, азијске, афричке...
Ипак, у тој игри упадљиво недостаје једна сенка, додаје италијански писац: сенка Европе, која је сада постала само нејасан дух, лишен и снаге и суштине. Који се бори да нешто каже, али коју више нико не слуша.
Вечита игра сенки.
Али, кога нема, кажу, без њега се може.