Николај Хартвиг, једно од најсветлијих лица српско-руске дипломатије

Николај Хенрикович Хартвиг, рођен 1857. године, био је каријерни дипломата. Свој пут је започео на Балкану, на Цетињу, а његова последња функција, на којој је провео пет година, и то у једном од најтежих периода у светској историји, пред почетак Првог светског рата, била је изванредни и опуномоћени министар Руске империје у Краљевини Србији.

Имао је велики утицај у дипломатским круговима, руском и српском друштву. У заиста пријатељским односима био је са краљем Петром Првим, председником Владе Николом Пашићем, војводом Радомиром Путником.

Активно је учествовао и својим личним залагањем помагао реализацију најважнијих дипломатских подухвата и иницијатива. Настојао је да, сходно упутствима из Петербурга, спречи избијање Првог светског рата.

Николај Хартвиг је преминуо у Београду након састанка са аустрoугарским изаслаником 10. јула 1914. године, у тешким, страшним тренуцима за Европу и цео свет – после бечког ултиматума Србима.

Као велики пријатељ српског народа, који је до краја живота улагао све напоре за заштиту интереса Русије и братске Србије, сахрањен је на престоничком Новом гробљу.

Дана 10. фебруара у Русији се обележава професионални празник свих сарадника спољнополитичког ресора – Дан дипломате.

Tај дан традиционално је посвећен сећању на све славне дипломате, који су свој живот посветили одбрани отаџбине, части и правде.