Дуго одлагани пројекат вредан 100 милијарди евра за развој потпуно европског ловца нове генерације намењеног чланицама НАТО-а званично је напуштен.
Иако су као разлоге наводиле потребу супротстављања наводној руској претњи и јачање европских војних капацитета, Француска и Немачка нису успеле да превазиђу вишегодишње индустријске и политичке спорове око пројекта који је требало да смањи зависност Европе од америчке војне технике.
Отказивање пројекта и није превелико изненађење.
Судбина програма "Будући борбени ваздухопловни систем" (ФЦАС) била је неизвесна већ месецима.
Још у фебруару белгијски министар одбране Тео Франкен изјавио је да је пројекат, у којем је Белгија имала статус посматрача, већ "мртав".
У понедељак су медији објавили да је индустријски застој око планиране замене француских ловаца "рафал", авиона "јурофајтер" које користе Немачка и Шпанија, а потенцијално и америчких Ф-35, коначно окончан одустајањем од развоја ловца са посадом. Убрзо су уследиле и званичне потврде.
"То је био амбициозан, велики европски пројекат који се сада разбио о стварност", изјавио је немачки министар одбране Борис Писторијус.
"На крају, у оваквим стварима мора се направити разлика између срца и разума", додао је.
Другим речима, ФЦАС се придружио све дужем списку европских одбрамбених иницијатива које нису испуниле првобитна очекивања.
Шта је уопште ФЦАС?
Програм "Будући борбени ваздухопловни систем" (ФЦАС) су 2017. године покренули француски председник Емануел Макрон и тадашња немачка канцеларка Ангела Меркел.
Циљ је био развој борбеног авиона шесте генерације који би ушао у употребу после 2040. године.
У то време, извор из једне велике европске одбрамбене компаније навео је да би нови авион морао да "поседује способности једнаке или супериорније од Ф-35", како би привукао купце и оправдао огромна улагања.
Програм је крајем 2022. године прешао у фазу 1Б, а планирано је било да у фазу 2 уђе 2025. године.
Демонстрациони лет система који је представљан као "моћно, иновативно и потпуно европско оружје" очекивао се 2028. или 2029. године.
Авион је требало да делује заједно са новом генерацијом беспилотних летелица и такозваним "борбеним облаком" – информационом мрежом за повезивање авиона, копнених система и сателита.
Учесници пројекта сада се надају да ће барем ти елементи бити сачувани и укључени у будуће националне програме развоја авиона.
"Стварно језгро пројекта ФЦАС наставиће да живи као европски систем", рекао је један француски званичник за АФП, наговештавајући да би део уложеног новца ипак могао донети резултате.
С обзиром на то да је Макрон лично био један од главних покретача пројекта, пропаст његове кључне компоненте сматра се великим ударцем за његово политичко наслеђе.
Према писању листа "Ханделсблат", немачки канцелар Фридрих Мерц је прошле недеље обавестио Макрона да пројекат више нема реалну будућност.
Зашто је пројекат запао у кризу?
Све стране окривиле су нерешив спор између главних извођача радова – француске компаније "Дасо авијација" и европског концерна "Ербас дефенс енд спејс", чије је седиште у Немачкој.
Спор се водио око поделе посла и начина управљања пројектом.
И Берлин и Париз инсистирали су да индустријски сукоб не одражава шире односе две државе. Макрон и Мерц су у марту ангажовали посреднике, али су ти напори пропали већ следећег месеца, па је коначна одлука препуштена министарствима одбране.
У финансијском извештају за 2025. годину директор "Дасо авијације" Ерик Трапије критиковао је настојање "Ербаса" да пројекат ФЦАС буде вођен колективним управљањем.
Према његовом мишљењу, пројекат таквих размера не може успети ако је руководство развучено и нејасно. Он је тврдио да француска компанија поседује јединствено знање неопходно за развој таквог авиона.
"Од четири државе које су развијале 'јурофајтер', три су купиле Ф-35", рекао је Трапије. "Тако изгледа када почиње пад."
Програм "јурофајтер тајфун" започет је 1983. године уз учешће Француске, али се Париз касније повукао и наставио развој сопственог авиона АЦХ, који је касније постао "рафал".
Један од главних проблема у пројекту "јурофајтер" били су различити национални захтеви. Француска је желела авион способан за ношење нуклеарног оружја и употребу са носача авиона, док Велика Британија, Немачка, Италија и Шпанија нису сматрале те способности неопходним.
Иста подела на крају је поткопала и програм ФЦАС.
Каква је будућност европских НАТО ловаца
Немачка и Француска сада планирају да развијају сопствене програме борбених авиона.
Шпанија, која је у ФЦАС учествовала преко компаније "Индра системс", вероватно ће наставити рад на систему "борбеног облака" и касније се прикључити неком будућем програму који би предводио "Ербас".
У немачки програм развоја авиона могла би да буде укључена и шведска компанија "Саб", као и произвођач ловца "Грипен". Берлин наводно сматра да је сарадња са шведском фирмом далеко једноставнија него са "Дасоом".
Званичници који су желели да остану анонимни су казали да Немачка сада разматра Шпанију и Шведску за покретање алтернативног пројекта борбеног авиона, без Француске, а да би друга опција могла да буде придруживање пројекту ловца шесте генерације ГЦАП, који спроводе Британија, Италија и Јапан.
Немачкој су неопходни страни партнери јер није самостално развила борбени авион још од Другог светског рата. Једини изузетак био је експериментални авион "EWR VJ 101" са вертикалним полетањем, који никада није одмакао даље од фазе прототипа.