Европска унија и Јужна Кореја одржавају данас први самит на највишем нивоу после три године паузе, а у фокусу разговора биће трговина, технолошка сарадња и, пре свега, одбрана. У тренутку када Европа убрзано повећава војну потрошњу и тражи нове партнере за наоружавање, Сеул се наметнуо као један од најважнијих добављача европских армија.
Председник Јужне Кореје Ли Џае Мјyнг разговараће у Бриселу са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен и председником Европског савета Антонијом Коштом. Очекује се да две стране покрену ново партнерство за конкурентност, које би требало да унапреди сарадњу у области трговине, инвестиција и економске безбедности.
Међутим, иза економских тема крије се много важније питање – наоружавање Европе.
Јужнокорејски произвођачи последњих година постали су једни од највећих добитника европског таласа војне потрошње. Док европске земље настоје да брзо попуне залихе и модернизују армије, Сеул нуди оно што многи западни произвођачи не могу – брзу испоруку и велике производне капацитете.
Највећи купац јужнокорејског оружја постала је Пољска, која је уговорила куповину стотина тенкова К2 "блек пантер", самоходних хаубица К9 "тандер", вишецевних ракетних система К239 "чунму" и борбених авиона ФА-50. Између 2022. и 2024. године готово половина укупног извоза јужнокорејског наоружања завршила је управо у Пољској.
Румунија је такође наручила десетине хаубица К9 и возила за допуну муниције, док су Естонија, Норвешка и Финска већ набавиле јужнокорејске артиљеријске системе.
Војни аналитичари оцењују да су земље источне Европе међу првима почеле да траже алтернативне изворе наоружања након сукоба у Украјини. Јужна Кореја је у том тренутку понудила системе који задовољавају НАТО стандарде, али и рокове које европске фабрике често нису могле да испуне.
Истовремено, Сеул профитира и од растуће забринутости европских савезника због будуће улоге Сједињених Америчких Држава у европској безбедности. Повратак председника САД Доналда Трампа у Белу кућу додатно је појачао расправу о потреби да Европа развије сопствене одбрамбене капацитете и смањи зависност од Вашингтона.
Због тога се Јужна Кореја све чешће помиње не само као добављач оружја већ и као потенцијални стратешки партнер европске одбрамбене индустрије.
У том контексту посебно је занимљива изјава европског комесара за одбрану Андријуса Кубилијуса да би Јужна Кореја једног дана могла да буде укључена у будућу Европску одбрамбену унију, пројекат о којем се у Бриселу све интензивније разговара.
Према његовим речима, врата такве структуре могла би да буду отворена и за друге блиске партнере ЕУ, попут Велике Британије, Норвешке, Украјине, Канаде и Турске.
Иако је Европска унија покренула програм САФЕ вредан 150 милијарди евра за финансирање набавке наоружања, правила тренутно фаворизују европске произвођаче. Компаније из земаља које нису чланице ЕУ могу да учествују са највише 35 одсто вредности система финансираних из тог фонда.
То показује да Брисел жели да балансира између потребе за брзим наоружавањем и амбиције да изгради сопствену војну индустрију. Ипак, досадашњи уговори показују да ће Јужна Кореја, без обзира на та ограничења, остати један од кључних партнера Европе у новој трци за наоружањем.