Европска унија је објавила лов на руске танкере, а државе чланице су издале својим ратним бродовима у Средоземном мору нова овлашћења која им омогућавају да заустављају и контролишу све бродове за које се сумња да превозе руску нафту.
Шефица европске дипломатије Каја Калас је изјавила да је одлука донета у оквиру поморске операције ЕУ и да су промењена правила деловања мисије ИРИНИ, па ће европске поморске снаге убудуће моћи и да задржавају бродове за које постоји сумња да учествују у транспорту руске нафте или у "заобилажењу европских санкција". Овај пиратски приступ, најављује и укрцавање на бродове, у пакету борбе против наводне руске "флоте из сенке", а све под окриљем "повећања подршке" Кијеву.
Саговорници РТ Балкан упозоравају да свако пресретање комерцијалних бродова носи ризик од додатног подизања тензија између Русије и Запада и указују да ЕУ овим потезом заправо жели нову ескалацију сукоба.
Перишић: Нова ескалација сукоба као циљ
Речником европских институција термини "сива" или "флота из сенке", односе се на танкере који се доводе у везу са извозом руске нафте мимо западних ограничења. До сада су европске власти повремено заустављале поједине бродове ради контроле документације и терета, али су они након провера углавном настављали пловидбу. Ново тумачење мандата ИРИНИ могло би да отвори простор за много агресивнији приступ.
Професор геополитике Срђан Перишић каже да изјава Каје Калас и потези које најављује повећавају ризик од даље ескалације односа између Москве и Запада, нарочито због тога што би и Русија могла да одговори војном пратњом својих танкера.
Перишић указује да ангажовање ратне морнарице у обрачуну са комерцијалним бродовима и руском покретном имовином у међународним водама ствара потпуни преседан у међународним односима, који за циљ има притисак на Русију, али и поруку за грађане ЕУ.
"Из месеца у месец, они траже нову ескалацију и за сваку нову оптужују Русију. Сад је опет Москва оптужена да некаквим бродовима у сенци извози своју нафту, а они ће их наводно пленити, војно-поморским акцијама у Средоземном мору и Атлантском океану. ЕУ и Британија, која би се у суштини сигурно придружила, тим потезима не могу много да оштете Русију у извозу нафте, али њихов циљ је да се јавно мњење у ЕУ привикава на нове ескалације не би ли се Русија додатно сатанизовала. Циљ је да се грађани припреме за наредне године које долазе, а у којима су најавили отворени директни војни конфликт са Русијом. Они ће ову и идућу годину сигурно посветити раду на новим ескалацијама сукоба", објашњава Срђан Перишић.
Он напомиње да је кључно питање какав ће бити одговор Русије и подсећа да је Марија Захарова, као портпарол спољних послова Русије, рекла да, уколико дође до заплене и пљачкања бродова, да су на страни Русије сва политичка и правна средства.
"То значи да ће се Русија обратити надлежним судовима. То, међутим, не може бити дугорочно решење. Захарова је напоменула да постоје и нека друга средства којима ће Москва штитити своју покретну имовину, у овом случају. Руска ратна морнарица може да прати евентуално руске трговачке конвоје и бродове и танкере који превозе руску нафту, без обзира што су неке и у власништву компанија из неких других земаља које купују од Русије. Када иде руски трговачки брод у међународном водама и када га неко нападне, то је отворена агресија на руску територију. У сваком случају, то није ништа ни ново, ни неочекивано од стране ЕУ и свакако има јасну поруку", сматра Перишић.
Пепић: Највећи ризик да се економски рат претвори у поморски сукоб
Стручњак за економску дипломатију Синиша Пепић указује да би ново тумачење мандата ИРИНИ могло да отвори простор за много агресивнији приступ Запада и да је у томе суштина проблема. Подсећа да је операција ИРИНИ настала у једном сасвим другом контексту, као механизам за спровођење ембарга на оружје према Либији и да је њен мандат био правно и географски везан за један конкретан безбедносни проблем, за либијску кризу и за одлуке Савета безбедности УН.
"Ако се сада тај мандат почиње тумачити шире, тако да се користи као инструмент за контролу бродова који се доводе у везу са Русијом, онда то више није техничко питање поморског надзора. То постаје политичко и безбедносно питање првог реда. Запад на тај начин покушава да санкциону политику пренесе са финансијског, трговинског и енергетског терена на море, односно у зону физичке контроле поморских токова. То је много агресивнији приступ, јер више није реч само о томе да се нека компанија стави на санкциону листу или да се ограничи приступ осигурању и финансирању. Реч је о могућности да се бродови заустављају, контролишу, па чак и да се врши укрцавање на њих. То је суштинска промена природе притиска. Санкције тада престају да буду само економски инструмент и почињу да добијају елементе поморске принуде", објашњава Синиша Пепић.
Он истиче да је то опасно из више разлога, а да је највећи ризик да се економски рат претвори у поморску конфронтацију, јер једно заустављање брода, једно одбијање капетана да се повинује налогу, један инцидент са наоружаним обезбеђењем или војном пратњом, могу бити довољни да се отвори много шира криза.
Додаје да је море увек било простор трговине, али и простор великих сила. Када се правила на мору почну тумачити политички, а не правно, онда се улази у веома опасну зону.
"Тиме се релативизује једно од основних начела међународног поморског права, а то је слобода пловидбе. На отвореном мору не може се произвољно заустављати трговачки брод само зато што нека политичка структура сматра да он индиректно служи интересима државе која је под санкцијама. Опасно је и зато што велики број тих бродова не плови под руском заставом, већ често користе заставе трећих држава, имају сложене власничке структуре и послују у правно сивој, али не нужно аутоматски незаконитој зони. Ако ЕУ или НАТО државе себи дају право да на основу политичке процене заустављају такве бродове, онда се поставља питање ко ће сутра спречити неку другу силу да примени исти принцип према западним бродовима", наводи Синиша Пепић.
Како би Русија могла да одговори?
Пепић истиче да је опасност и у томе што се ствара преседан и да преседани у међународним односима никада не остају ограничени само на онога ко их је први створио.
"Данас се то може правдати руском 'флотом из сенке', сутра се може правдати кинеском трговином, прекосутра иранским танкерима, а након тога било којим бродом који некој великој сили политички не одговара", указује Пепић.
Сматра да ће Москва ово готово сигурно представити као покушај Запада да своје једностране санкције претвори у универзално међународно право и истиче да је то за Русију веома важан аргумент, јер ће настојати да покаже да Запад више не штити међународни поредак, него га инструментализује када му то одговара. Напомиње да би Русија могла да реагује на неколико нивоа.
"Први је дипломатски и правни. Москва би могла да покрене питање у Савету безбедности УН, у Међународној поморској организацији и кроз билатерални притисак на државе чије заставе носе спорни бродови. Русија ће настојати да покаже да Запад нема право да операцију која је везана за Либију претвара у инструмент притиска на руску енергетску трговину. Други ниво је оперативни. Москва може почети да мења руте, структуре власништва, системе осигурања и начин организације транспорта. Може појачати присуство у појединим морским зонама, а у одређеним случајевима и обезбедити пратњу бродова за које процени да су од стратешког значаја. То би значајно повећало ризик директног контакта руских и западних војних или безбедносних структура", каже Пепић.
Напомиње да је трећи ниво реципроцитет и да, ако Запад себи да за право да зауставља бродове под изговором санкција, Москва може почети да примењује сличну логику у зонама у којима има већи утицај, посебно у Црном мору, Арктику или на правцима који су осетљиви за европску трговину и енергетику.
"То не мора одмах значити војну ескалацију, али значи улазак у фазу у којој сваки брод, свака рута и свака застава постају део ширег геополитичког сукоба. Зато је ово питање далеко озбиљније од једне изјаве Каје Калас или једне операције у Средоземљу. Ради се о покушају да се постојећи међународни механизми искористе за нову фазу притиска на Русију", сматра саговорник РТ Балкан.
Пепић указује да је проблем са таквим потезима што они руше предвидљивост, а када у међународним односима нестане предвидљивости, онда расте простор за инциденте, погрешне процене и ескалацију коју касније више нико не може лако контролисати.