Америчка администрација планира значајно смањење војних капацитета које Сједињене Америчке Државе стављају на располагање НАТО-у у Европи, што представља најконкретнији корак до сада у настојању председника Америке Доналда Трампа да европске савезнике наведе да преузму већи терет сопствене одбране.
Према документу који је почетком јуна достављен савезницима, а у који је увид имао "Њујорк тајмс", САД намеравају да број борбених авиона Ф-16 и Ф-15Е намењених НАТО операцијама у Европи смање са око 150 на 100. Планирано је и преполовљавање дела извиђачких капацитета, а број поморских патролних авиона биће смањен са 26 на 15, док ће свих осам летећих танкера за допуну горивом бити повучено из европског распореда.
Документ такође предвиђа премештање једне подморнице наоружане крстарећим ракетама, једног носача авиона са пратећим бродовима и авионима, као и једне од две групе стратешких бомбардера које су до сада биле намењене одбрани европског континента.
Пентагон није желео да коментарише конкретне бројке, али је прошле седмице потврдио да се разматра смањење америчког војног присуства у Европи.
Ови потези дају најјаснију слику досадашњих намера Трампове администрације да преиспита улогу САД у НАТО-у. Амерички председник годинама тврди да Вашингтон сноси несразмеран део трошкова Алијансе и да европске државе морају више да улажу у сопствену безбедност.
Амерички званичници су, према наводима листа, европским партнерима ставили до знања да би смањење могло да ступи на снагу брже него што су савезници очекивали. То би могло да утиче на способности НАТО-а за надзор поморских путева, праћење руских подморница и извођење удара великог домета.
Иако европске земље располажу сопственим капацитетима, аналитичари указују да америчко присуство има далеко већи одвраћајући ефекат.
"Сваки од ових резова појединачно може да се надокнади, али заједно представљају значајну промену у распореду снага и изазов за европску способност одвраћања", оценио је Ђузепе Спатафора из Института Европске уније за безбедносне студије.
Најава долази у тренутку када европске државе већ покушавају да повећају војне буџете и убрзају наоружавање. Истовремено, све чешће се поставља питање колико су САД спремне да се војно ангажују у Европи у случају озбиљније кризе.
Немачки посланик Антон Хофрајтер оценио је да се главни проблем не своди на број америчких авиона или бродова, већ на поверење савезника у Вашингтон.
"Главни проблем НАТО-а је то што, док је Трамп председник, више нема сигурности да би САД притекле Европљанима у помоћ у случају кризе", рекао је он.
Истовремено, амерички војни врх све отвореније указује да су приоритети Вашингтона померени ка Индо-Пацифику и конкуренцији са Кином.
Kомандант Савезничких снага у Европи и командант Европске команде Оружаних снага САД генерал Алексус Гринкевич почетком јуна поручио је да је унутар Алијансе створена "нездрава зависност од америчких снага".
"Председник Трамп, министар одбране Хегсет и други јасно су рекли да то мора да се промени и да ће се променити. Могућност истовремених сукоба на више ратишта то захтева", рекао је Гринкевич.
За европске престонице то је још један сигнал да ће у наредним годинама морати да се ослањају много више на сопствене снаге него на амерички безбедносни кишобран који је континент штитио још од краја Другог светског рата.