Независна истрага о "епидемији" силовања у Великој Британији прети да угрози легитимитет не само владе премијера Кира Стармера, већ и целог политичког естаблишмента у Лондону, јер су две водеће странке или подстицале или заташкавале најстрашније насиље над стотинама хиљада британских девојчица.
Истрагу је покренуо Руперт Лоу, члан парламента и оснивач странке "Рестор" (Обнова), а финансирана је доприносима неких 20.000 грађана. Извештај од 219 страница објављен је у уторак. До четвртка га је прочитало преко милион људи, док је објаву на друштвеним мрежама видело преко 37 милиона.
"Према белим девојчицама из радничке класе понашали су се као према комадима меса. Силовали, злостављали, мучили, убијали. Мотивација за организовани напад је била расна. Широм Британије. Нападали су ове девојчице зато што су биле рањиве, младе и беле. Док политичка класа то не прихвати као чињеницу, ништа се неће променити", написао је Лоу на Иксу.
Закључак истраге је да у најмање 149 општина широм Британије делују организоване групе за силовање, које чине углавном муслимански мигранти из Пакистана, мада има починилаца и из Сомалије, Ирана, Сирије и Турске. Иако муслимани чине само шест одсто становништва Британије, чине више од 90 одсто осуђених преступника, док извештај показује да су небројени силоватељи измакли правди.
Истрагу је предводила Семи Вудхаус, жртва злогласне кампање силовања у Ротерхаму.
По налазима истраге, први напад на енглеске девојчице десио се већ 1955, али је попримио организовани облик крајем деведесетих, током владавине Тонија Блера. Док су банде миграната злостављале енглеске девојчице, полиција је уништавала доказе, социјални радници и болнице су жртве враћали злостављачима, медији су ћутали а политичари хтели муслиманске гласове више него правду.
Верска димензија ове кампање злочина је недвосмислена, тврди др Ела Хил, такође жртва ротерхамске групе.
"Мени су рекли да су муслиманке добре и чисте и да остају девице до брака, а да су све беле девојке дроље, курве, ђубре, говно на ципели", сведочила је др Хил. "Пошто се не облаче скромно, пошто показују своје тело, то значи да призивају казну и треба да буду силоване за пркос Алаху. Невернице немају вредност, а секс с њима се не рачуна као прељуба", додала је.
Још један доказ верске природе кампање силовања је да су починиоци пробали да исто ураде са девојкама из заједнице Сика, али су се Сики организовали да штите своје жене, па су муслимани морали да се повуку. Беле Енглескиње нису имале такву заштиту, јер је држава сваки облик такве организације нападала као "расизам".
Лоу каже да је издаја британске државе била "потпуна", јер су и Лабуристи и Торијевци у најмању руку игнорисали деловање силоватеља, док су медији ћутали.
Поред ужасавајућих описа силовања, мучења, повреда и другог злостављања, извештај садржи сведочанства о издаји институција. Полиција у Енглеској и Шкотској буквално је девојчицама говорила да су проститутке које су се "сагласиле" са злостављањем, пуштала силоватеље без привођења, а у једном случају чак вратила жртву у кућу силоватеља и рекла му "забави се с њом". У другом случају је полицајац муслиман вршио притисак на жртву да не пријави силовање, а после је и сам осуђен за злостављање малолетника.
Социјални радници нису били ништа бољи. Враћали су злостављане девојчице у домове које су силоватељи користили као ловишта и игнорисали пријаве како не би изгубили посао, пише у извештају. За то време, национална служба здравља (НХС) уредно је водила евиденцију о венеричним болестима, гениталним повредама, трудноћама код девојчица од 11-13 година, а онда их пуштала у руке злостављачима без питања или пријаве полицији.
Испада да је страх од оптужбе за расизам био најмоћнија сила у британском политичком животу, јача чак и од инстинкта за заштиту деце.
Најконтроверзнија теза извештаја је број жртава, изведен из доказаних случајева у Ротерхаму, Рошдејлу, Телфорду, Оксфорду, Хадерсфилду, Њукаслу, Олдаму, Питербороу, Бернлију, и десетинама других градова. Лорд Пирсон од Ранока је још 2019. у Дому лордова проценио да жртава има најмање 250.000.
Истрага је убрзо привукла пажњу светске јавности. Тако је Илон Маск назвао извештај "врхом огромног ледног брега зла", а касније је подржао став једног америчког официра да "власт која не може да заштити свој народ губи морално право да влада".
Налазе истраге коментарисали су и директор Руског фонда за директне инвестиције Кирил Дмитријев, као и неки чланови америчког Конгреса.
Британски естаблишмент је и данас нем на ово стравично страдање. Стармерова влада режира десанте специјалаца на "руске танкере у сенци" и оптужује Москву да је одговорна за серију пожара за које су осуђени "манекени" украјинског порекла, док на домаћем фронту планира забрану приступа интернету "деци" и укидање анонимности на друштвеним мрежама.