Економске последице "случаја балон" из кинеског угла: САД све безобзирније

Вашингтон је наставио да подиже тензије око балона који је оборен над Јужном Каролином кроз мешавину политичких и економских одлука што представља забрињавајуће знаке за односе две државе, пише "Глобал тајмс"

Политичка машинерија потпуно је преузела америчку економску и спољну политику што има економске последице које се одражавају не само на међудржавне односе, у овом случају САД и Кине, већ и на глобални ланац снабдевања, пише кинески "Глобал тајмс" анализирајући "случај балон" како су га назвали.

У вези са кинеским балоном који је улетео у амерички ваздушни простор да би потом био оборен изнад Јужне Каролине, Вашингтон је, како се наводи у тексту, наставио да подиже тензије кроз мешавину политичких и економских одлука што представља забрињавајуће знаке за односе две државе.

Пет кинеских компанија из сектора авијације и технологије и један институт стављени су на црну листу САД као одговор на инцидент с балоном, а како је саопштено таква одлука је донета јер су оне "подржале модернизацију кинеске војске, посебно космичке програме укључујући летелице и балоне".

Ројтерс је известио у петак да Бајденова администрација планира да део инвестиција у "осетљиве" кинеске технолошке компаније забрани, а део стави под надзор.  

Коначно, Представнички дом Конгреса усвојио је резолуцију којом се осуђује Кина због коришћења балона за надзор над америчком територијом. Портпаролка Министарства спољних послова Кине Мао Нинг оценила је да је америчка резолуција прикупљање политичких поена и драматизовање целог случаја, наводећи да је кинеска страна делила све своје информације уз раније саопштење да се ради о ненамерном уласку летелице у ваздушни простор САД.

Случај са летелицом дао је америчкој страни изговор да злоупотреби контролу извоза таргетирајући кинеске компаније и не би било изненађење да под санкције потпадне још кинеских технолошких компанија, рекао је за кинески медиј члан извршног савета Кинеског друштва за студије Светске трговинске организације.

Последњих месеци, САД су појачале напоре да обуздају кинеске напредне технологије, укључујући ту одлуку да повуку одобрење америчким фирмама да извозе већину делова "Хуавеју" и тражећи од Холандије и Јапана да се придруже ограничавању извоза опреме за производњу чипова Кини.

Замах ка стабилизацији односа две државе, постигнут састанком америчког и кинеског председника на Балију прошле године на самиту Г20, поремећен је инцидентом са балоном, констатује Ли Јонг из Стручног комитета Кинеске асоцијације за међународну трговину.

"Све ствари које је Бајденова администрација урадила нису погодовале, већ штетиле билатералној сарадњи", наводи Ли Јонг.

Није изненађујуће што САД користе "случај балон" као изговор за увођење санкција кинеским компанијама, институцијама и појединцима са циљем да се убрза одвајање од Кине.

"То такође показује да је Бајденова администрација постала безобзирнија у својој стратегији да обузда Кину, без обзира колико ће то да кошта", каже Ли.

У тексту се закључује да је, упркос свему, за Кину и САД од кључне важности да превазиђу разлике и ојачају комуникацију како би однос две државе постао стабилан.

Додаје се да је америчка министарка финансија Џенет Јелен, према извештајима америчких медија рекла да се нада да ће планирана посета Пекингу бити остварена, а да је кинеско Министарство трговине саопштило  да је Јелен добродошла.