Председница Европског парламента Роберта Метсола нашла се на мети критика након што је од држава чланица Европске уније затражила да наставе процедуру усвајања контроверзног закона који би технолошким компанијама омогућио добровољно скенирање приватних комуникација у потрази за материјалом који приказује сексуално злостављање деце. Додатну контроверзу изазива и то што је овај предлог већ одбијен у Европском парламенту.

Како преноси "Политико", позив Метсолине канцеларије упућен је Савету ЕУ у потезу који поједине дипломате оцењују као "без преседана", будући да председница ЕП покушава да оживи иницијативу коју је већина посланика одбацила још у марту.

Предлог закона налази се у средишту вишегодишњег сукоба између заговорника безбедности и заштитника приватности. Европска комисија, полицијске агенције и организације за заштиту деце тврде да је скенирање садржаја неопходно за борбу против педофилских мрежа на интернету. Насупрот томе, организације за дигитална права упозоравају да би таква пракса отворила врата масовном надзору комуникација милиона грађана и угрозила енкрипцију која штити приватност корисника.

Европски парламент позвао: Без приступа интернету и АИ пре 16. године

Преговори између Европског парламента и Савета ЕУ пропали су у марту, након чега су посланици одбили да продуже важење привременог решења. Предлог је тада пропао са 311 гласова "против", 228 "за" и 92 уздржана, упркос притисцима из више европских престоница, појединих комесара и великих технолошких компанија.

Чешка посланица Маркета Грегорова оценила је да је потез Метсолине канцеларије "неприхватљив" и да подрива званични став Европског парламента, док је белгијска посланица Хилде Ваутманс поручила да је поновно отварање расправе о овом питању "политичка слепа улица".

Иако је привремени закон истекао почетком априла, технолошке компаније наставиле су са скенирањем садржаја упркос нејасној правној ситуацији. Кипарско председавање Саветом ЕУ сада тврди да постоји "хитна потреба" да се попуни настала правна празнина.

Чак и ако државе чланице подрже предлог, то не значи да ће закон аутоматски ступити на снагу. Европски парламент би морао да промени свој став или да поново уђе у преговоре са Саветом. Уколико се институције не усагласе, спор би могао да буде пребачен у процедуру концилијације – један од најређе коришћених механизама за решавање законодавних спорова у Европској унији.